ТРУБАЧ Марко Марковић одавно је кренуо путем славног оца Бобана, а после дугогодишњег заједничког музицирања са њим, одлучио је да објави соло албум, као "Марко Марковић брас бенд". Вођен идејом да сачува традиционалан звук трубе, али да га, истовремено, и осавремени, снимио је издање "Мастика", које су заједнички објавили "Маском" и британска издавачка кућа "State 51".

* Како сте се одлучили за соло издање?

- Крајње је време било да се осамосталим - уз осмех каже Марко, за "Новости". - Стил мог оца ми је близак, и то није разлог за соло издање. Просто, десило се. Пожелео сам да се испробам у креирању самосталног албума. То је процес који носи велику одговорност. На крају ми је Бобан и помогао као продуцент, али и композитор једне нумере. Десило се да смо у исто време почели рад на два албума, тако да је ове године изашао његов "Мрак" и моја "Мастика". Радо свирам његове песме.

* Шта нам све нуди "Мастика"?

- Различите песме и стилове. То је нови звук балканске трубе. Албум осликава мене тренутно, још увек тражим свој правац. Има ту и регеа, џеза... Није захвално да ја као аутор и извођач говорим о албуму. Он се снима због публике. Волим да чујем размишљања критичара, али и слушалаца, којима обећавам да ће свако сигурно пронаћи песму за себе. Ту је балада "Марија", па песма са децом "Connect", па нумера коју смо отпевали Ива Костић и ја, она на енглеском, а ја на ромском језику, и тако све до песме "Вибрација", која је концертна, више кафанска. Мислим да је албум узбудљив, а да ли је добро што сам мешао стилове - нисам сигуран. Публика и време ће дати оцену.

Прочитајте још - Прво "Златна труба", па син

* Како је дошло до сарадње са британским издавачем?

- "Маском" је направио сарадњу са њима, јер им се допада мој стил. Они воде маркетинг и дистрибуцију албума пре свега у Енглеској. Надам се да ће довести нову публику на концерте. Очекивања су велика, али видећемо. Засада, они су задовољни дигиталном продајом. Албум има доста прегледа на "Спотифају". У току је продукција спота, очекујемо премијеру после Нове године.

* Концертни планови?

- Желим да 2020. направим турнеју по Србији и околним земљама. Београдски концерт ће, вероватно, бити на лето. Наступићемо у Холандији у јануару, потом следе промоције по Европи. Радујем се концерту у Естонији на престижном "Виљанди фестивалу". Пре две године нисмо успели да стигнемо тамо, ухватило нас је невреме на преседању у Варшави. Мислим да смо ми први бенд из Србије који ће свирати тамо, а одржаћу и радионицу. Позваћу и Министарство културе да нам помогне да се што боље представимо. Ове године сам први пут тражио и добио њихову подршку за наступ на фестивалу у Белгији, и веома ми је драго због тога.

* Како је Бобан реаговао на ваше модерније виђење трубе?

- Када сам показао жељу за другачијим стилом, није му баш било драго, али с временом се навикао на то. Саветујем се са њим и даље, он најбоље разуме шта желим на некој песми да урадим. Што се тиче заједничког свирања и наступа, ту су ствари јасне. Одавно сам добио простор да се расвирам на свој начин. Када смо заједно радили, успео сам да се врло брзо наметнем у оркестру. Није то било лако, али је дошло природно. Свестан сам тога да имам таленат, и то ми сви говоре, међутим, ја доста радим на себи. И даље волим да вежбам. Уз то, слушам музику непрестано.

* Иза вас је више од 1.000 наступа широм Европе.Сарађивали сте са Кустурицом, Шабаном Бајрамовићем, "Дубиозом""?

- Почео сам рано да свирам. Мој отац је имао изузетну каријеру и кроз нашу кућу прошло је много музичара. Радо се сећам сарадње са свима, много је успомена. Са Кустурицом сам свирао прошле године у Андрићграду и ове године на "Кустендорфу", и било је феноменално. Он је човек који има изузетну харизму. Шабан Бајрамовић је непоновљив. Радо га слушам, свирали смо једном приликом заједно нa дочеку Нове године. Гостовао сам на концерту Биље Крстић прошле године, и то је за мене било изузетно искуство. Биља је уметник у правом смислу те речи, а "Бистрик" је одличан оркестар.

НАУЧИО НОРВЕЖАНЕ ДА СВИРАЈУ УЖИЧКО КОЛО

ЧУВЕНИ трубач с поносом истиче за наш лист:

- У последњих пет година одржао сам неколико радионица са музичарима у иностранству. То за мене представља феноменално искуство. Свака од њих је била другачија. Ове године сам у Норвешкој радио са 30 студената музике. Научио сам их да свирају ужичко коло и "Нишку Бању" за неколико сати вежбања. Наступили су са нама на концерту "Форде фестивал", који је славио 30 година постојања. "Марко Марковић брас бенд" је отворио свечану церемонију, и за мене то представља велику сатисфакцију.