ВРЕДАН, амбициозан, тражен, посвећен, изузетно талентован, дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду. Никола Шурбановић (29) искрено воли свој глумачки позив и без њега не може. Подједнако успешно је присутан на свим пољима драмске уметности и није му тешко да спрема позоришну представу у исто време када интензивно ради више ТВ серија, а нађе и времена да уради и остварења за велики екран, али и да "позајми" свој глас у синхронизацијама познатих анимираних и играних филмова. А до сада је учествовао у седам пројеката.

Љубитељи позоришта могу га гледати у представама "Селестина" (ЈДП), "Љубав у Савамали (Звездара театар), "Пошто гвожђе" и "Ножеви у кокошкама" (Атеље 212), бриљирао је у омнибус драми "И остали" (УК Вук) и за улогу Петра добио је прошле године Стеријину награду као најбољи млади глумац. У плану је и једна оперета у којој ће Никола заиграти и запевати!

Филмски сладокусци су га упознали кроз драме "Тмина" и "Афтерпарти" Луке Бурсаћа, запажену епизоду имао је и у "Отаџбини" Олега Новковића. Од новијег датума ту је крими-прича "Пси умиру сами", приказан на прошлогдишњем Фесту , као и најновије дело "А. С.(25)", који је управо имао премијеру на Фестивалу ауторског филма. Ипак, Шурбановић постаје популарно ТВ лице захваљујући серијама који се емитују. Од гостовања у серијама "Сумњива лица", "Погрешан човек" и "Шифра Деспот", ТВ филма "Београдска трилогија" Биљане Србљановић, до високо позиционираних улога у актуелним и популарним пројектима - "Синђелићи" (Прва), "Група" (РТС) и "Преживети Београд" (ТВ Пинк), дефинитивно је дошло Николино време. Уз све то био је и део екипе стране серије "Предстража" (Оутпост) која је снимана у Србији.

* Какав је осећај када ускочите у један лик у "Синђелићима", онда сте у другом жанру серије "Група", да бисте ушли у свет приче "Преживети Београд"?

- Најпре сам био мало у шоку, јер нисам никада толико радио раније. А онда одједном иду снимања једно за другим. У једном тренутку био сам мало забринут да ли ћу ја то све моћи енергетски да испратим, али онда сам схватио да је решење само у - фокусу. Свакако јесте веома напорно, али то је дивна ствар да млад глумац има испред себе толико послова, то је она глад за глумом, када уметник жели што више да ради, да живи од тога, једноставно да у томе ужива.

* Највише сте присутни у серији "Синђелићи", у чак 42 епизоде. Колико вам лежи глумачки изазов у тако дуговечним серијалима?

- Увек сам гледао да одговорим на глумачки задатак који ми је додељен. Диктат тржишта и "правила" у лиценцираним пројектима били су изазов. Раније нисам себе видео у томе, али, ето, испоставило се да се све одлично поклопило, да је цела сарадња са продукцијом "Емотион" била веома интересантна и значајно искуство. И додељена ми је инспиративна улога Касјиног момка, коју тумачи Драгана Мићаловић.

Са Јасном Ђуричић у "Групи"

* Кад се чује бројка од 42 епизоде, звучи веома озбиљно и напорно. За које време се сними толики број наставака?

- Нисам сигуран, али чини ми се да сам током четири месеца интензивног рада на тој серији имао 60 снимајућих дана. То чини 15 дана месечно, дакле сваки други дан сам био на сету. Наравно, то није цео дан, некад то буде и по три сата, све зависи. Свакако занимљиво, али и напорно искуство.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "ПРЕЖИВЕТИ БЕОГРАД": Авантуре "дођоша" у великом граду

* Да ли експанзија нових ТВ серија може лако и брзо да потроши младе глумце?

- Занимљиво питање. Мада ја не размишљам на тај начин. Сматрам да је изузетно напорно радити толико пројеката у исто време. Човек мора да научи како да живи толико глумачких задатака који се поклапају. Ипак, не мислим да је тако лако потрошити глумца. Глумац мора да буде фокусиран на то што ради, мора да се штеди, да живи то што ствара и да не расипа енергију. На тај начин ће успети да истраје у послу.

Лично бих волео да људи гледају све позоришне представе у Београду и целој Србији, да сале увек буду препуне и да људи не излазе из позоришта. Замислите, напољу пада снег, веома је хладно, а у позоришту је топло, одвија се посебна магија. Можда ће бити у плану и једна оперета у којој ћу да заиграм и запевам!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Горан Радаковић: "Синђелићи" су ми најбоља школа

* Серије "Преживети Београд" и "Група" посвећене су младима. Колико мислите да је постигнута едукативна нота тих прича?

- Обе серије су захватиле своју линију едукације. "Група" скреће пажњу на једну реалну слику у друштву и може бити поучна на више нивоа. Ако она успе да изнесе ту страхоту улице и генерално све проблеме које се тичу младих препуштених криминалу, то је онда дивна ствар. Серија "Преживети Београд" је више шаљива, забавног карактера у односу на "Групу" која се бави тамнијим странама нашег друштва. Опет, пројекат колико год духовит, представља реалну слику младих који долазе у Београд из мањих средина да се сналазе у престоничком животу.

* Шта можемо очекивати у даљем развоју приче, као и вашег лика у серији "Преживети Београд"?

- У серији играм момка Невене, једне од четири јунакиње из серије. Отворене су неке драмске линије у тој серији, приказан је један занимљив живот студената, а у наставцима серије радња ће се закомпликовати. Први циклус има 20 епизода, много тога ће ту да се издешава, тек ће да буде доста изненађења. Договор је пао пре неколико дана са продукцијом за снимање наставка серије, још 20 епизода. Не смем још ништа да откривам, али - свашта се спрема!

У серији "Преживети Београд"


ТЕАТАР ЈЕ МОЈЕ УТОЧИШТЕ

* ПАРАЛЕЛНО спремате више представа, снимате неколико ТВ серија, а на све то има вас и на великом екрану. Чему, ипак, интимно дајете предност?

- Волим глуму, уживам у свом позиву у потпуности, ипак сматрам да глумац живи у - позоришту. То је његова кућа, и без играња у театру, без представа, глумац се некако осећа празно. Или се ја барем тако осећам. Мени је потребно позориште, једноставно, ја тамо припадам. Наравно, филм, серије, све је то део мог пута, на којем се глумац развија. Али без позоришта, по мени, живота глумцу нема. Театар је моје уточиште и права кућа где глумац живи. Наравно, и снимање за ТВ и филм, то је прелепа ствар. Када се нешто сними, то остаје у времену записано заувек и чињеница је да када се заврши снимање глумац и не мора више да се бави глумом, запис филма трајно остаје.