ДОМАЋА "краљица комедије", Јелисавета Сека Саблић, до сада је тумачила више од сто четрдесет позоришних, филмских и телевизијских улога. Иако се овај глумачки опус чини импозантним, како популарна глумица каже за "ТВ новости", то је "нормална цифра", јер ради истим темпом готово шест деценија.

Уз ретке изузетке, њену каријеру обележиле су управо комичне улоге, попут легендарне Кристине у филму "Маратонци трче почасни круг", која јој је својевремено донела и Златну арену на Филмском фестивалу у Пули. Незаборавне су и роле у остварењима "Како сам систематски уништен од идиота" и "Давитељ против давитеља". Упоредо са филмом, успешно је радила и на телевизији, а реплике из серија "Бољи живот", "Срећни људи" или "Љубав, навика, паника" и данас се често спомињу.

И док спрема нову представу на сцени Атељеа 212 (у комаду "Лажљивице" и у режији њеног сина Стефана Саблића), тренутно је на малим екранима гледамо као госпођу Дивну у "Синђелићима" на ТВ Прва. На пролеће се очекује и емитовање нове хумористичке серије, "Случај породице Бошковић", чији јунаци ће, по речима познате глумице, бити свима препознатљиви као представници типичне градске породице.

- То је прави ситком. Добро написана серија - открива Сека Саблић. - На снимању је било дозвољено "џезирање" у оквиру лика и ситуација. Зато ми је било пријатно и лако.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сека Саблић: Нису ме бирали за филмске пољупце

* Главни јунаци чланови су четворочлане породице, а ви тумачите екстравагантну баку. Како бисте је описали?

- Ова бака је изузетно агресивна. Није да није добра, али је мало неиздржива за остале чланове породице Бошковић. Прилично је тешка. Прототип је свекрве и таште, свега онога што народ у њима препознаје.

Фото Кошутњак

* Ви сте бака и ван светлости рефлектора. Колико вас је обогатило ово искуство?

- Од Леона сам научила да љубав нема граница. Кроз ту љубав у сваком тренутку га разумем. Нема неспоразума, само велика блискост.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сека Саблић: Има живота и без глуме

* Као нова тетка унели сте низ комичних момената у "Синђелиће". Како је госпођа Дивна утицала на ову хаотичну породицу?

- Доживљавам их као духовиту породичну серију. Тетке су "постојале" и пре мене, а све су их играле врсне глумице - Милена Дравић, Светлана Бојковић, Даница Максимовић... Госпођа Дивна је добра, мало груба, трапава, директна и "гура" се у породицу. Пошто је усамљена, жели да у њој нађе своје место.

* Млађе колеге воле да сарађују са вама, кажу да им дајете добре савете?

- Говорим им да верују у себе. Наравно, увек им сугеришем да се образују, без обзира на ово садашње површно време. То улагање у себе вратиће се стоструко. Такође, саветујем их да буду посвећени, поштени и искрени у послу. Ако то не буду били, много ће им се лоше вратити. Велике су то казне и освете.

У серији "Немој да звоцаш" са Бором Стјепановићем

* Пре више од деценије играли сте чувену маму Веру у ситкому "Љубав, навика и паника". Како сада гледате на ту ролу?

- И данас сам поносна на ову серију. Духовита, модерна, храбра. Добар сценарио, тачни ликови и велика мајсторија редитеља Слободана Шуљагића.

* У Србији се тренутно снима много серија. Ипак, мишљења сте да имамо квантитет, али не и квалитет?

- Тако ми се бар чини. На овим просторима је пад у свему, па и у томе. Наравно, понекад се десе изузетне приче и серије, али од те "количине" гледалац се тешко сналази у селекцији. Још кад се реклама настави на сјајну сцену (рецимо током емитовања "Сенки над Балканом"), и то са истим глумцима, није се лако снаћи. Дешава ми се да се забуним, па их повежем. Нешто ту није у реду.

* Помињете "Сенке", чини се да су крими приче данас у моди?

- Наш народ воли да гледа домаће глумце у таквим серијама. Мислим и да глумци уживају у оваквим улогама. Мада, сматрам да је америчка "конфекција" кримића непревазиђена.

* Сврставају вас међу последње звезде наше сцене, међу којима је била и ваша кума Милена Дравић...

- Родиће се још хиљаду дивних Милена и Сека, али ће бити другачије, свака на свој начин. Време диктира правила, а ти мораш припадати свом животу и времену. Увек сам веровала да ће се међу великанима светског глумишта поново родити неки нови Џек Николсон, Ванеса Редгрејв, Ричард Бартон... Некад се, нажалост, неко само појави, блесне - и нестане. Једноставно га поједу време или средина у којој живи. И када си велики таленат, не постоји гаранција да ћеш успети. Ни у једном послу, па ни у овом, за који сам увек мислила да се види ко "даје голове". Можда ће већ на следећој утакмици заменити голгетера. А дешава се и обрнуто: у само једној представи или филму открије се глумачко чудо.

Са Николом Симићем у "Љубав, навика, паника"

* Где се крију "голгетери"?

- У једној Чеховљевој причици постоји оперски уметник, бас, велика фаца у театру. Сви су ишли да га слушају. Био је познат по изузетно дубоким тоновима, које нико није могао да отпева. После извођења једне арије настале су овације. Чуо се глас из публике, викнуо је "Браво, Синуа!". Био је за октаву још нижи од славног певача. Дакле, увек постоји неки геније, можда неоткривен и непознат. Поготово у друштвима у којима нема ловаца на таленте и вредности.

* Да ли бисте нешто, после толико година, променили у каријери?

- Увек сам завидела великом свету у којем глумци играју у сјајним позоришним и филмским продукцијама. То је колективни посао. Можеш бити велики само када су други глумци велики, као и комплетна инсценација. Сам не можеш ништа урадити. Можда бих одавде већ отишла, али због природе посла сам остала овде. Јер, као што књижевник не може писати на туђем као на свом језику, тако и глумац не може глумити. Ово је посао у који се заљубиш. Мада сам "шпицеве" на почетку каријере доживела у једном другачијем друштвеном периоду, када се чинило да само хрлимо напред. Атеље 212 је блистао, био у свом тријумфу. Ми смо путовали, били заиста цењени по целом свету и у Америци и у Паризу.

* Размишљате ли о повлачењу са сцене?

- Наравно да никад нећу рећи никад. Не прихватам више улоге по инерцији само зато што сам позвана у неке пројекте. Размишљам о мотивима, да ли је довољно занимљиво да бих одмах "прогутала мамац", има ли посебног уживања у снимању и тако даље. Дакле, сада се увек питам о разлозима, уместо да говорим себи "Секо, ово је твој посао".

АГРЕСИВНА "ЏАНБАБА"

- ДРАГО ми је да сам ушла у екипу руско-српског филма "Хотел Београд". Прављен је врло амбициозно. Иначе, играм агресивну "џанбабу" које се сви плаше, а највише муж - каже наша саговорница о остварењу чија је премијера најављена за фебруар идуће године, а планирано је и емитовање кратке серије.