МЕГАСТАР Здравко Чолић, чија каријера без иједне мрље траје 47 година (уколико као почетак рачунамо његов први соло наступ на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" са композицијом Кемала Монтена "Синоћ ниси била ту"), још једном је подигао летвицу и стандарде у шоу-бизнису и задао домаћи задатак колегама, са пет распродатих концерата у "Штарк арени" у Београду. Прва два одржао је у петак и суботу, показавши свима да концерт наше звезде може да буде на светском нивоу и да нимало не заостаје за наступима Пола Макартнија, "Ролинг стонса" или Бруса Спрингстина, почев од комплетне продукције, изгледа бине, сценских ефеката, пиротехнике, до озвучења, чак и дужине трајања. Највећи и најпопуларнији поп певач на Балкану, решио је, изгледа, да обори Спрингстинов рекорд у дужини трајања концерта - Газдин рекорд је до скоро био три сата и 52 минута, а Чола је обе вечери певао по три сата и 30 минута. Мало ли је?


Оно што је на Здравковим концертима редовна ствар јесте што дођу људи из свих крајева бивше Југославије, јер је он један од малобројних, ако не и једини, који је добродошао у сваки град и место од Вардара до Триглава. И у Београду је било тако, у публици нису били само становници престонице, већ и Чолини обожаваоци из Словеније, Северне Македоније, БиХ и целе Србије. И чланови Здравковог пратећег бенда кажу да већ знају кога могу да очекују у првим редовима. Такође, Чолићева публика више не броји три, већ четири генерације. У "Штарк арени" могле су се видети баке и деке, маме и тате, ћерке и синови и њихова деца. И сви су знали и певали Здравкове песме.

Обожавање које траје деценијама и не пролази, Чола је и те како заслужио. Не само због невероватних вокалних способности, ни због дивних стихова и музике познатих аутора и композитора, већ због енергије и начина на који нам пева о томе како је лепо волети, бити вољен, маштати, сањати, живети, плакати, смејати се, кајати се, радовати се... И зато што је пристојан, васпитан, леп, школован, непосредан, позитиван, насмејан, што, како рече његов јаран Горан Бреговић, кад Чола уђе на врата, обасја целу просторију. Он је ничији и свачији друг, пријатељ, брат, отац, речју - човек! Чола не зна да мрзи и никада није ружно говорио о било коме. Чак и онда када би му тај неко учинио нешто нажао. А на концерту, упамтите драге даме, он види сваку од вас, у то будите сигурне. Уверићете се у то на следећим концертима у "Арени" - 13, 14. и 27. децембра.



На Здравкове наступе, сада већ слободно можемо рећи, иде се као на ходочашће. Њима се не радује само лепши пол, већ и јачи, што се видело и у Београду, када су групице загрљених младића у севдаху певале "Ти можеш све, ал једно не". Публика хрли на Чолу јер зна да ће то бити весеље. И зато што је једина истинска музичка звезда на овим просторима и човек који је за живота ушао у легенду.