НЕМА много серија у 21. веку које су остале тако дубоко урезане у популарну културу као "Људи са Менхетна" (поново их гледамо на Новој С). И четири године после последње епизоде, стручњаци се слажу да је сага о маркетиншкој агенцији утицала на америчко друштво као готово ниједна серија после "Сајнфелда".

Мода, шминка и уређење ентеријера само су неке области на које је серија, премијерно емитована у јулу 2007. под слоганом "Тамо где лежи истина", утицала. Мушкарци су одједном почели да носе цигарет одела са уским краватама, а прича се да је "Прадина" ревија за јесен 2010. била инспирисана костимима из серије. Индустрија оптичких помагала такође је имала посла, јер су постали тражени оквири за наочаре које су носили јунаци. Винтиџ стил у уређењу ентеријера доживео је ренесансу.

У чему је тајна заводљивости серије која се, после седам сезона и 92 епизоде, завршила у мају 2015. године? У саги смештеној у шездесете године 20. века, пратимо приватни и пословни живот јунака, али истовремено гледамо и како се Америка мења, а поново је покренуто питање положаја жена на радном месту. Управо је и историјска тачност, а не само сценарио, глума и режија, разлог због којег су "Људи са Менхетна" хваљени. А сви разлози да серија не успе били су ту: сви пуше и пију, радња је спора, смештена у епоху (која тада није била популарна), а ни ликови нису били нарочито допадљиви. На критике да јунаци у сваком кадру имају цигарету, аутор Метју Вајнер је рекао:

- Да смо радили шоу без пушења, то би била смејурија. Било би лажно.

Прочитајте још - Крај серије ''Људи са Менхетна''

Тајна успеха лежи, можда првенствено, у главном јунаку Дону Дрејперу. У пословном смислу суров, у моралном проблематичан, у емоционалном дистанциран, овај згодни креативац који саботира своју срећу кроз низ зависности магнетском привлачношћу прикуцао је гледатељке (и гледаоце) за мале екране.

Вајнер га је замислио као хероја који је сам себе створио, али хероја са трагичном грешком. Када се на аудицији појавио Џон Хем, Вајнер је видео глумца који стасом подсећа на Грегорија Пека, Керија Гранта и стари Холивуд. И одмах је знао да је добио свог Дона. Хем, који је добио награду Еми и два Златна глобуса, признао је да га је ово искуство лично и професионално променило. Недавно је у једном интервјуу изјавио да би у ери покрета Me Too, посвећеном борби против неправедног третирања жена, Дон био жестоко критикован.


- Његово понашање је на толико нивоа за жестоку осуду, али и за дивљење. Био је и грозан и диван према Роџеру, Бети, Питу, Пеги. Он је компликован момак. Роба с грешком - рекао је Хем.

Женске јунакиње такође су биле извор инспирације. Све жене су одједном хтеле да се облаче као Бети Дрејпер (Џенуери Џонс) или да постану црвенокосе као секси секретарица Џоан Холовеј (Кристина Хендрикс). У неколико наврата било је речи о спинофу. По једном сценарију, наставак би се дешавао у савремено доба. Али с обзиром на чињеницу да је радња смештена у шездесете, сви ликови би били мртви. Било је разговора и о спинофу са Пеги Олсон (Елизабет Мос), али ни то се није десило.

Док се неки евентуални наставак не сними, остаје забележено да су "Људи са Менхетна" освојили мноштво награда, па и 16 Емија и пет Златних глобуса. Да су се уписали у историју као прва серија са кабловске телевизије која је награђена Емијем. И да су, што је можда најважније, оставили траг у срцима гледалаца.

ДУГ ПУТ ДО УСПЕХА

ОД идеје до реализације прошла је скоро читава деценија. Још 1999, Метју Вајнер је сваки свој слободан тренутак посвећивао анализи шездесетих, истражујући како су се људи облачили, какве су им биле канцеларије, шта су јели, пили. Затим је 2001. направио прву верзију серије о особљу рекламне агенције, али сценарио нико није купио. Тада је Вајнера позвао Дејвид Чејс да ради као сценариста на "Сопрановима". Тек 2005. године кабловски канал AMC, који до тада није радио серије, купио је "Људе са Менхетна".