БУДУЋИ да није прошао ни месец откако је Тамара Грујић добила ћерку Ленку, а већ најављује нове сезоне популарног серијала, и не чуди што је једно од омиљених ТВ лица не само у Србији, већ и широм региона. Као и за све на свету, каже, највећи мотив да без предаха настави своју хуманитарну мисију је - љубав. Емисија "С Тамаром у акцији" у којој једном недељно, од овог петка, у 21.00, на РТС 1, некоме заиста мења живот набоље, непрестано је охрабрује и инспирише да истраје и учини још више.

- Волим свој посао и људе с којима радим. Поносна сам на њихову преданост, и сниматељске и мајсторске екипе, и на тим који ради постпродукцију емисија у Београду. Сви они воле овај пројекат и веома су пожртвовани. Осећај да некоме помажете без икакве личне користи је, нажалост, све ређа појава у нашем друштву. Живимо у времену када се не верује да неко нешто добро може да чини за друге, и то без интереса. Имамо резултате иза себе, људи нам верују, и зато нам се радо прикључују и помажу око свега.

* С обзиром на то да сте ову сезону снимали док сте били у другом стању, да ли вам је било напорно да у року од пет дана испуните задатак?

- У принципу, снимали смо као да нисам била трудна. Имала сам срећу да сам све одлично поднела, тако да смо могли да радимо потпуно несметано. Оно што јесте било напорно су временске прилике, киша која нас је, у мају и јуну, мучила већ другу годину заредом, као и ужасна спарина у августу. Такође, напорно је било практично "спојити" две сезоне без много одмора. А то смо радили због термина мог порођаја.

* Шта можемо да очекујемо у осмом циклусу, који ћете реализовати у централној Србији и Шумадији, и да ли ће га нешто учинити другачијим од претходних?

- Оно што је било интересантно јесте да се наша екипа нашла баш усред поплаве пролетос, у околини Краљева. Кренули смо у село Дракчићи, када нас је на магистралном путу Чачак - Краљево, код села Адрани, бујица одсекла од остатка екипе. Сви смо били заробљени на различитим странама. Онда смо оставили мог супруга у комбију да чека да се ниво воде спусти, а тонски сниматељ, колега архитекта Александар и ја смо се ФАП-ом превезли до другог села да бисмо могли да дођемо до куће коју смо радили.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - С Тамаром у акцији: Вила Промаја постала топли дом


* Шта вас највише инспирише када радите на овом серијалу?

- Најпоноснија сам на солидарност коју остварујемо на терену. Данас су људи све удаљенији и отуђенији једни од других. Ужасава ме, и уједно веома растужује, чињеница да је све мање емпатије, а више агресије и равнодушности. Веома ме је погодила прича о којој се говори ових дана - да Жарку Паспаљу, који је радио на кошаркашком терену за децу, нико из комшилука није пришао да помогне. Гледам на друштвеним мрежама неке ужасне видео-снимке деце, девојчица које се туку, малтретирају вршњакиње. То је веома опасна појава у нашем друштву. Нажалост, за то су кривци и телевизија и друштвене мреже које садрже такву врсту насиља. А верујте, народ нам је жељан топлине и љубави. Где год да се појави наша екипа, жене ме прво изљубе, онда кувају кафе и спремају колаче за мајсторе, сви нуде помоћ. И то ми је, у овом времену - највећи понос.



* Помислите ли да је време да окренете нови лист и радите нешто друго?

- Засад још не. Постоје делови Србије у којима нисмо били. Зато нам је највећи мотив да наставимо. Имам неколико дивних идеја које ћу, надам се, реализовати у наредних неколико година.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Тамара Грујић: Вредиш онолико колико си у стању да подариш


* И даље нас упознајете с људима и начином живота у централној Србији. Да ли вас је нешто посебно гануло?

- Ове јесени упознаћете двоје младих људи који одрастају без родитеља. Увек ме гану такве приче. Најтеже је одрастати без родитељске љубави и подршке. Једну породицу чине брат и сестра, који живе без мајке са непокретним оцем, а друга је прича младог момка кога су мама и тата оставили када је био сасвим мали. Сви су имали веома тежак живот, пун изазова и могли су веома лако да постану лоши људи. Међутим, постали су прави млади домаћини, који сами воде рачуна о свом домаћинству.

* Успевате ли и даље да реализујете ефекат изненађења и да ли је било неких посебних реакција које бисте издвојили?

- Тај ефекат изненађења нам је један од најважнијих тренутака у свакој епизоди. Не знам колико људи могу да схвате да ми заиста снимамо годинама без сценарија. Постоји план, знамо на које локације ћемо ићи, као и грађевинске проблеме кућа и како ћемо их решавати, али не знамо како ће реаговати породице на изненађење, усељење... Такве сцене не можете да режирате, јер би се то видело из авиона. Зато нам је врло важно да људи не сазнају да долазимо. Плашили смо се реакције управо оног поменутог момка из Сопота, кога су оставили родитељи. Он је доста затворен, емотивно недоступан, тешко пише и прича. Међутим, од њега смо добили једну од најтоплијих реакција икада! Видећете.



* Осим помоћи породица, и на крају ове сезоне планирате акције за ширу заједницу. Можете ли нешто више да нам кажете о томе?

- После четири сезоне у којима смо помагали само породицама, задобили смо поверење и подршку наших спонзора и локалних заједница да можемо да се ослонимо на знатно већу грађевинску и материјалну помоћ за појединачне акције. Тада смо одлучили да по једну епизоду у свакој сезони посветимо реновирању неке дечје институције или удружења рањивих група људи. Најпре смо реновирали Хематоонколошко одељење Педијатријске клинике у Крагујевцу, заједно са Удружењем "Нурдор", затим две стамбене јединице у Ужицу за оболеле од церебралне и дечје парализе, у оквиру програма "Живети уз туђу негу и помоћ". А пролетос смо реновирали сеоску школу у селу Губеревац, у општини Кнић. Најстарија РТС акција - "Књига солидарност" овде је такође укључена па су добили донацију и у књигама за школску библиотеку. У ТВ сезони коју ћете тек гледати, обновили смо две сеоске основне школе, у околини Пирота (Извор) и Врања (Мечковац).

* Испуњавајући своју мисију обишли сте Србију уздуж и попреко. Које слике никада нећете заборавити?

- Увек оне које сам доживела током традиционалних обилазака породица, неколико месеци након наших акција. Када видимо напредак, да смо људима дали ветар у леђа и да су даље још понешто изградили, средили, па када нам кажу да имају више воље да устану ујутру, да су лично напредовали - то су вам слике које се не заборављају! У прошлој сезони смо радили у Рашкој, а момак из те породице ишао у Пољопривредну школу у Лепосавићу. Исту школу похађао је и јунак из прве сезоне, са севера Косова, који је о целој породици водио рачуна. Искористила сам прилику да га обиђем. Тако сам сазнала да је успешно завршио средњу школу, уписао Пољопривредни факултет у Лепосавићу, проширио домаћинство... Срце ми је било пуно. То су те радости које се памте.


ТРУДИМ СЕ ДА БУДЕМ НОРМАЛНА

* ОВАЈ серијал од почетка емитовања бележи рекордну гледаност, а ви сте једна од омиљених јавних личности у Србији. Чини се да се лако носите са тим, како вам то успева?

- Трудим се да будем нормална и да се тако односим и према јавности. Популарност не доживљавам уопште као неку битну чињеницу, нити се њоме у свом животу служим. Сматрам да, што је човек популарнији, треба да буде скромнији, једноставнији. Углавном су сви наши велики и успешни људи били дискретни. Данас, када свако може да се нађе да насловној страни новина, то све чешће није никакво мерило успешности, односно квалитета. Из тих разлога ретко и дајем интервјуе - осим када имам озбиљан повод. А ове јесени их има неколико.


ВОЈВОДИНА СЛЕДЕЋА СТАНИЦА

* ДА ли већ сада знате где ћете снимати наредне сезоне серијала?

- Засада планирамо да 2020. године, пролећну и јесењу сезону будемо у Војводини. Боже здравља, 26 породица на тој територији требало би да буде укључено у наше акције.


САДА ИМАМ НОВИ ЦЕНТАР СВЕТА

* ШТА се променило у вашем животу откад сте постали мајка?

- С обзиром на то да сам у тој улози тек неколико недеља, покушавам да се што пре саберем. Све се променило! Имате нови центар вашег унутрашњег света који тек треба да упознате. Док се потпуно не упознам, још сам више у грчу и страху него што уживам. Ваљда је то нормално. Поставите ми ово питање поново за једно месец дана.