Марија Савић Стаменић: Нисам од оних који лако оду

С. КОСТИЋ

недеља, 11. 08. 2019. у 15:46

Марија Савић Стаменић: Нисам од оних који лако оду

Марија Савић Стаменић / Фото Иван Божиновски

Водитељка Марија Савић Стаменић о преласку у јутарњи програм Прве ТВ: Не заборављам вест о убиству Оливера Ивановића и интервју са колегом Драганом Станаром, који је преживео бомбардовање РТС

НАКОН 15 година рада на Јавном сервису Србије, ТВ новинарка Марија Савић Стаменић придружила се јутарњем тиму Прве телевизије. На тај корак одлучила се, каже, када је у досадашњој каријери на РТС остварила све зацртане циљеве и осетила потребу за променом. Шармантна водитељка верује да је то у природи сваког ко жели да се развија и да не дозволи себи да изгуби страст и енергију коју доносе нови изазови.

* Мало пре него што сте отишли са РТС, одбили сте понуду две телевизије. Зашто је избор пао на Прву ТВ?

- Зато што је то телевизија чији ми се концепт допада и која ми је понудила најбоље услове за оно што волим и желим да радим. Прва ТВ је актуелна, модерна, лепо упакована, темељна, информативна и забавна. Мислим да су Јована и Срђан са својим тимом изградили најбољи јутарњи програм у Србији, и због тога сам нарочито задовољна што ћу бити део овог формата.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Славна глумица чека трећу ћерку

* Будући да сте деценију и по провели у једној ТВ кући, да ли вам је ова одлука тешко пала? Како иначе реагујете на промене, да ли их лако прихватате?

- Растанци су за мене увек тешки и емотивни. Нисам била незадовољна својом позицијом на РТС, нити сам имала разлога за љутњу. Тада би одлазак, вероватно, био лакши. Многи од људи са којима сам радила и које сам виђала сваког дана већ ми и сада много недостају. Нисам од оних који се лако окрену и оду.

* Како сте се осећали у тренутку када сте у Дневнику најавили свој одлазак?

- Као када се поздрављате са добрим пријатељем. Али, у животу се никад не зна где ћете се, како и када поново срести.

* Остајете у јутарњем термину, али ово је мало другачији формат?

- Навикла сам на тај режим живота, а што се тиче концепта, Јутарњи програм има сегменте који су опуштенији од Дневника. Нећу мењати себе, једино ћу показати и ту други страну личности коју у Дневнику, због формата вести, нисам могла.

* Као дугогодишњи водитељ и уредник Дневника на Јавном сервису стекли сте богато новинарско искуство. Који су вам изазови и искушења помогли да на прави начин доживите своју професију?

- Највредније искуство стиче се на терену. Као новинар сам прошла све. Извештавала сам са најважнијих догађаја и у Србији и ван ње, бавила се анализом догађаја који су променили ток историје и наше животе. Било је и успона и падова, али ме је све то ојачало и изградило као новинара. Када је реч о раду у студију највећи изазов за мене су "ванредне ситуације", када без припреме радите неколико сати програма са гостима, укључењима, новим информацијама... Тада прелазите сопствене границе и показујете шта и колико можете у овом послу. Једно је када имате времена да се спремите за емисију, а потпуно друго кад уђете без икакве припреме.

* А да ли сте због неке вести пожелели да напустите студио?

- Када је убијен Оливер Ивановић, мислила сам у једном тренутку да нећу моћи даље. Прилично сам га добро познавала и било ми је веома тешко да водим ту емисију. А онда је један од мојих гостију, Расим Љајић, после првог питања почео да плаче и устаје са столице. Тада сам схватила да морам да останем прибрана и да је мој задатак у том тренутку да помогнем и њему да настави даље и да, због Оливера, све буде достојанствено, како је и било. Мислила сам да нећу успети да наставим Дневник ни после разговора са колегом, камерманом, Драганом Станаром, који је преживео бомбардовање РТС-а. Била ми је потребна сва снага овог света да останем прибрана после тог интервјуа. Дубоко ме потресло што и после двадесет година он није могао да задржи сузе сећајући се те ужасне ноћи, тог монстроузног злочина и наших колега којих више нема.

* Шта вас је највише привукло "седмој сили"? Да ли бисте и данас изабрали исто?

- То је дошло некако спонтано, иако је моја професорка математике била веома разочарана што сам се определила за новинарство. А да ли бих поново изабрала исто? То је тешко рећи, волим овај посао, али бих својој деци, ипак, саветовала да изаберу нешто друго.

* Колико вас је ова професија променила и шта вам је донела у животу?

- Донела је много дивних људи који су ми постали искрени пријатељи. Одвела ме на многа места на која се тешко долази, попут затворених делова Кремља, Стаљинове даче у Кунтсеву, у којој је живео и умро, у Јерусалиму сам добила икону од патријарха јерусалимског Теофила... То су непроцењиве вредности.


СТРЕС ПОД КОНТРОЛОМ

* ПОСАО који радите подразумева и много стреса, како га превазилазите?

- Раније сам се много више нервирала, сада некако успевам то да каналишем. У овом послу је простор за стрес и грешке заиста велики. Посебно када радите уживо. Али прихватила сам то и сада другачије реагујем и на стрес и на критику. Још је Аристотел говорио: "Ако желиш да избегнеш критику, не говори ништа, не ради ништа и буди ништа". Ту можете да додате и стрес.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Горан Каран поново у Комбанк дворани 06. новембра

КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ МЕ ПОКРЕЋУ

* ШТА вам у новинарству, а шта у животу подиже адреналин?

- У послу су то кризне ситуације, без дилеме. Приватно, док нисам добила децу, била сам спремна на разне адреналинске авантуре. Сада су то заједничка путовања и тренуци када заједно откривамо нове ствари.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације