ВИШЕ од 50.000 прегледа на "Јутјубу" и позиви научника и гледалаца које интересује да ли се серија "Наука 50" наставља, највећи су комплимент за аутора Станка Стојиљковића. Открива нам да ћемо емисије поново гледати на новом, научном каналу који је у припреми, као и да ће наредних година бити неколико пута репризиране. Иначе, наш саговорник се може похвалити да је разговарао са најистакнутијим научницима из Србије и дијаспоре.

- Свакоме сам поставио по 20 питања којима се описује неки од 50 појмова попут космоса, црне рупе, интелигенције, човека, ДНК, рака, душе, крста... - објашњава Станко, који је аутор више књига: "Алхемија науке", "Србија до Шангаја", "Чудесна наука", "Србија до Шангаја, и назад", "Мозак на чипу - хоће ли нас машине искоренити", "Мозак на чипу - човек без будућности, будућност без човека" и "Сизиф трећег смера".

* Зашто је "магични" број 50 у називу емисије?
- Зато што сам на почетку смислио питања за 50 појмова, а када је почело снимање схватио сам да то није довољно. Стога сам предложио да се серија зове "Од Бога до кварка", али било је касно за промену шпице. И научници и вероучитељи кажу да се Свевишњи не може ни доказати, ни порећи, а кварк је најсићушнији део материје који пребива у самом срцу атома и верује се да га није могуће разбити на ма какве састојке.

* Има ли места за науку у медијима?
- Према подацима два истраживања јавног мњења, на списку жељених садржаја у новинама, наука је једне године била на трећем, а затим на другом месту. Најпознатија светска гласила имају засебне научне, информатичке и медицинске стране и додатке, а на сајтовима свакодневно објављују прегршт новости из ових области, а код нас је обратно.

* Памтите ли неког посебног госта?
- У сваком разговору сам уживао и много сазнао. Уочио сам да су наши истраживачи, који годинама бораве у иностранству, отворенији и не устручавају се да одговоре на свако питање.

ПОВРАТАК У МЛАДОСТ
* КАКО читаоци реагују на папирно издање "Галаксије", коју ви уређујете?
- Већ трећу годину "Галаксија" излази у електронском издању, а крајем 2018, после 18 година од гашења, појавила се и у папирном виду. Ако се по јутру дан познаје, има наговештаја да ће добро проћи код читалаца, пре свега некадашњих који се тако, на својеврстан начин, враћају у своју младост када је тај научнопопуларни часопис био најбољи у Југославији и југоисточној Европи - каже Станко Стојиљковић.