АКО из било ког разлога претходних понедељака нисте на ТОП каналу пратили другу сезону "Убица мог оца", ево прилике за поправни испит - од 6. марта у 22.00 Прва ТВ ће уторком емитовати све епизоде. Истовремено, РТРС у среду почиње да репризира прву сезону (радним вечерима од 20.15). Малим екраном, дакле, доминираће ликови серије коју смо преко ноћи заволели, а међу њима је и полицајка Миланка, у тумачењу Иване Дудић (26).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вук Костић: Друга сезона "Убице мог оца" је боља

Младу глумицу до сада смо на ТВ гледали у серијама "Једне летње ноћи" и "Чизмаши", као Љиљу Шапер у филму "Бићемо прваци света"... Јавност је, међутим, најпре опчинила мађионичарским умећем, које је учила од оца Драгослава Дудића Дудинија. Иако је последњих година због глуме трикове занемарила, у њеној биографији заувек ће стајати да је својевремено у Бугарској проглашена "балканском краљицом магије". А био је то, сада се показује, тек почетак чуда у њеном животу. После кастинга за улогу у "Убицама...", због ње је лик инспектора Милана преиначен у Миланку, што није уобичајено.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Магија девојачке руке

- Била сам одушевљена што сам добила улогу, радовала се што ћу играти полицајку... Не знам колико често се мушки ликови замењују женским, али због те промене и поверења које ми је указано неизмерно сам захвална Предрагу Гаги Антонијевићу и Наташи Дракулић. Занимљиво је што у скромној глумачкој каријери већ други пут "од мушкарца постајем жена". Моја дипломска представа "Арт" писана је за три мушкарца, а по идеји нашег покојног професора Владимира Јевтовића, промењена је тако да је играју три жене. Поред мене, ту су Бранкица Себастијановић и Анита Стојадиновић, колегинице са класе. Управо обнављамо и припремамо позоришну премијеру, која ће се одржати у "Дадову". А ускоро ће премијерно, у Београдском драмском позоришту, бити одиграна и "Утопљена душа", посвећена песнику Владиславу Петковићу Дису.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Убице мог оца" на ТВ Прва

* Како сте доживели Миланку? Ко је, заправо, она?

- Миркова земљакиња, коју је он запослио. Због тога му је безгранично захвална и слепо одана. Замислила сам је као озбиљну, прецизну, спремну да без поговора уради све што се пред њу постави. Друга сезона открива нове Миланкине потенцијале, као и то да се иза те озбиљности и прецизности крије једна слојевита, емотивна душа.

* Углавном сте били у друштву Вука Костића и Марка Јанкетића. Вероватно је у згуснутом распореду снимања било места и за понеку шалу.

- Рад са Вуком и Марком је задовољство. Увек има и смешних ситуација, а прва која ми пада на памет је припрема за сцену у којој Марко и ја треба да се пољубимо. Да би смањила напетост која обично прати снимање деликатних сцена, сценаристкиња Наташа Дракулић нам је довикнула из режије: "Хеј, људи, без притиска и треме. Овај пољубац ишчекује само цела Србија."

Као Миланка у “Убицама” Фото Промо

* И после обнаживања Марије Бергам у "Сенкама над Балканом", као и након сцене у "Убицама..." у којој је ваш лик претрпео силовање, новински написи имали су "заједнички именитељ" на који је управо указала Дракулићева: о овим кадровима прича цела Србија. Како то објашњавате?

- Кад обнаживање има сврху и смисао, онда оно није вулгарно, није "скидање само ради скидања". Сцене о којима говоримо су тешке и набијене јаким емоцијама. У припреми сам се толико фокусирала на осећање које је требало показати да сам и заборавила на обнаженост. Публика је то доживела на исти начин, преживљавала је мој емотивни лом. Отуда су и коментари људи с којима се сусрећем више у вези с драматичношћу ситуације него с голотињом. Заволели су Миланку и брину се за њен живот.

* Као полицајка, да ли сте проникли у тајну привлачности униформе? Коју бисте још волели да носите, барем на неком сету?

- Тачно је да униформа посебно утиче на оне који је носе, али и на околину. Зато сам се, између осталог, обрадовала овој улози, хтела сам да доживим тај осећај кад је обучем, а богами и заденем пиштољ за појас (смех). Сада сам ушла у бели мантил. Управо снимам другу сезону серије "Ургентни центар", тако да ми, изгледа, нека униформа не гине. Ту тумачим лик амбициозне стажисткиње Наташе Бајић. Удата је, али истовремено заљубљена у колегу, доктора Рефика Петровића, ког игра Иван Јевтовић.

* Пре него што сте постали глумица, били сте илузиониста. Како људи реагују када им се представите као мађионичарка?

- На мађионичаре и њихове трикове људи готово увек позитивно реагују, јер они и у одраслима буде децу која се истински одушевљавају и желе да продру у тајне трика. Скоро се сви они који чују да сам и мађионичарка изненаде, али и одушеве. Жена које се тиме баве има симболично мало у свету, а код нас их уопште нема. Мађионичарство је било мој пут ка глуми, определило ме је за ово што сада радим и у чему уживам. А желела сам да упишем ентеријер на Факултету примењених уметности. Озбиљно сам се за то припремала, завршила сам индустријски дизајн у дизајнерској школи. Али мађионичарство ми је показало магију сцене.

* Када бисте могли да примените чаролију, у коју ролу бисте себе "убацили"? Можда у неку у "Чарима", јер управо се снима римејк? Шта би био ваш кец из рукава?

- Кец из рукава се извлачи тек када се потроше сви адути, а ја их још имам. Шалу на страну, много је дивних улога које су изазов и поклон за глумца, тако да тренутно не могу да се определим за једну која би била права. Али сигурна сам да ће се десити онда када треба, и с разлогом. Када бих могла да бирам римејк у коме бих играла, то би били "Пријатељи".

* Ако би у свега неколико речи требало да опишете себе, како би гласио тај кроки?

- Позитивна, пријатељ, хиперактивна, ћерка, сестра, (врло) емотивна, заљубљена у своје малтезере, луда, али креативно. Ово је више од крокија, кроки у боји.


СПЕЦИЈАЛНОСТ - ЛЕВИТИРАЊЕ

* У КОЈИМ мађионичарским триковима сте били нарочито добри и шта вам је била специјалност?

- Сценска магија, а у оквиру тога је и илузија. У мој програм били су укључени и голубови и зечеви, а волим да радим и трикове у којима има ватре. Све је то захтевало много ангажовања и ризика, јер када радите са живим бићима, а и са ватром, увек може нешто да вас изненади. Управо то је давало додатну драж мојим триковима и дизало адреналин. А можда нешто најзахтевније, за шта бих могла да кажем да је моја специјалност, јесте левитирање у простору. Од тога стварно застаје дах.