Дејан Јевђић: Прадеда са трубом прешао Албанију

Владе ИЛИЋ

четвртак, 15. 02. 2018. у 15:03

Дејан Јевђић: Прадеда са трубом прешао Албанију

Фото В.Илић

У посети Дејану Јевђићу, трубачком асу и професионалном војнику, потомку војног трубача - Солунца Јовише Јевђића

ОВО је труба прађеде Јовише. Са њом је отишао у Велики рат, њоме позивао српске војнике у бој на Церу и Колубари, са њом прошао Албанију, стигао до Крфа... Са њом се вратио своме дому, и од тада, она је права светиња у нашој кући.

Трубач и војник Дејан Јевђић (38) из Расне код Пожеге пажљиво бирајући речи, с поносом, прича причу о лименом инструменту прадеде Јовише, солунца, носиоца Албанске споменице. Дан му почиње тако што изјутра, пре него што крене на посао у пожешку касарну, прво трубу скида из рама, узима крпу и гланца је.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Dejan Jevđić čuva zvuke od zaborava

- Да бисмо ишли напред, никада не смемо да заборавимо наше претке. Да није прађед донео ову трубу у нашу кућу, да није донео шајкачу, војну униформу, ко зна шта би било са нама, његовим потомцима. Овако, браћа и ја смо четврта генерација Јевђића која свира трубу, а ја сам, ето, наследио и љубав према војсци. Труба и униформа мој су живот - каже нам Дејан, иначе мајстор трубе, троструки добитник "Златне трубе", награде нашег листа на Сабору трубача у Гучи.

Војску је, вели, заволео још 2001. године, када је одслужио војни рок, а потом је почео да ради у Војсци Србије. Данас је десетар, професионални војник у касарни "Влада Радовановић" у Пожеги. Са друге стране, трубу је научио да свира уз деду Љубу, који му је уз свирку причао о великом прадеди Јовиши, војном трубачу.


- Капелник сам оркестра скоро 20 година, а професионални војник већ 15. Све што сам научио у војсци покушавам да применим и на моје момке у оркестру. Јер, без рада, реда и дисциплине нема резултата - прича нам Дејан. - Ипак, оно што је основно јесте имати образ и бити частан. Част је, слободно могу да кажем, одраз у огледалу наших официра. Војска Србије препуна је часних људи и жао ми је што је укинуто обавезно служење војног рока. По мом мишљењу, војска је оно што човека чини човеком.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Prva truba sveta svirala u tri grada

Јевђић је успео да споји две своје љубави, да буде једнако добар и трубач и војник. Све то, каже, у славу свог народа и државе.

- Сваки народ има свој глас и своју песму по којој се познаје, а код Срба је то труба, која може да "исприча" све оно што се обичном речју и песмом не може исказати. Труба је Србе позивала у бој, баш као је то радио прађед Јовиша. Срби се с трубом рађају, са њом и умиру. Она буди у вама и најскривенију емоцију. Зато волим трубу, а посебно волим да је "оживим" када на глави носим шајкачу или када сам одевен у војну униформу - закључује Јевђић.


СКОК СА ТРУБОМ

ЈЕВЂИЋЕВА страст је и скакање с падобраном из авиона. Два пута је до сада скочио са 3.000 метара, и то оба пута у војној униформи чврсто у рукама држећи своју трубу.

- Имао сам част да скачем заједно с министром Вулином. То су незаборавна искуства - каже Дејан, који једва чека следећи скок.

ПОХВАЛЕ

ДОЗВОЛИТЕ ми да похвалим актуелног министра одбране господина Вулина, као и председника Србије Александра Вучића и да им честитам Дан државности. Хвала им што раде на побољшању материјалног положаја војника, а доказ за то је да је јануарска плата војницима повећана за десет одсто - каже Јевђић.

Додаје да су, за разлику од ранијих година, војници први пут добили по два нова комплета униформи.

- Коначно осећам да се неко брине о сваком запосленом војнику и то ме радује - закључује Дејан. - Једноставно, поносан сам што сам у Војсци Србије.


ПОРОДИЦА

ЈЕВЂИЋ је ожењен Живком, која му је изродила двоје деце - Мину и Дуњу, а на путу је и треће дете.

И Дејанова два рођена брата Слободан и Бранко, који свирају у његовом оркестру, имају своје породице и сви живе на свом родном имању у Расни код Пожеге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Ranko

15.02.2018. 22:48

Ne verujem da je mnogo koristio trubu preko Albanije, Crne Gore i Grčke. Bežanija je bila toliko brza, da nije imao vremena za sviranje marševa. Ne ohrabrujmo ponovne ratove, nova spaljena sela, izginulu mladost, pustite se truba, ajde da radimo i lepo živimo, od junačenja nema sreće. Treba li zaboraviti prošlost? Ne! Ali treba učiti sve iz prošlosti, a ne samo ono kada smo pobeđivali.