ВЕСТ о смрти Предрага Гојковића Цунета, великана српске музике, који је прекјуче умро у сну у својој кући у Београду, растужила је бившу Југославију. Многобројне Цунетове колеге и поштоваоци од Вардара па до Триглава и даље не верују да је заувек утихнуо глас који је седам деценија генерације учио добром укусу. Место у историји освојио је 1962. песмом "Кафу ми, драга, испеци", која му је са сто хиљада продатих примерака (за само два месеца) донела прву "златну плочу" на Балкану. Причало се да су људи прво куповали плочу, па тек онда узимали кредит да набаве грамофон. Почасно место у југословенској и српској музичкој антологији заслужио је пажљивим избором песама, познавањем око 3.000 забавних, народних, староградских нумера и севдалинки, у којима су квалитет и певање увек имали предност.

Цуне се са микрофоном срео 1939, као седмогодишњак, када је у дуету са сестром Анком певао на приредби "Прело на селу" у Коларчевој задужбини. Тада је знао двадесетак песама, које је научио од мајке Радмиле.

- Она је имала навику да и лепе и тужне тренутке лечи песмом, а ја сам слушао, учио, записивао у песмарицу - причао је Цуне. - Касније, када сам се определио за музику, не завршивши школу, отишао сам у кафану, која је најбољи универзитет за певача, јер тамо морате да задовољите муштерије да бисте добили бакшиш. До 1958. био сам прилично анониман кафански певач. За мене није било места на радију. Први певачки ангажман имао сам 1954. у вршачком хотелу "Србија". Када сам прве вечери запевао "Шеничице, ситно семе", неки конобар, иначе бивши музичар, рекао је: "Људи, овај пева боље од Вулета Јевтића".

Његов први запис на грамофонској плочи била је словеначка песма, а када је направио хаос са "Кафу ми, драга, испеци", Цуне је постао звезда. Није био склон скандалима, публика га је знала као господина који приватни живот држи по страни. Са изузетком Лоле Новаковић, с којом је раскинуо везу на турнеји по Совјетском Савезу, када су наступали са Аницом Зубовић и Крстом Петровићем. После тога, Цуне је отишао на Свети Стефан да пева преко лета.

- Био сам везан за Црногорско приморје - испричао је Цуне Петру Луковићу у књизи "Боља прошлост". - Чак су и школске екскурзије долазиле да ме виде. На Светом Стефану сам упознао и супругу Лепосаву, студента електротехнике, чији је ујак био мој пријатељ. Позвао сам Лепосаву и њену мајку да се одужим пријатељу и - заљубио се. Мислим да се Лепосави то десило два дана касније. Трећег дана нашег познанства, већ смо планирали како ћемо уредити стан. После три месеца смо се венчали. Од 1962. смо у браку и имамо две ћерке, Наташу и Катарину.

НАГРАДА ЗА НАТУРШЧИКА

ВРХУНСКИ певач и уметник имао је раскошну каријеру. Уз школског друга Бату Живојиновића играо је 1972. директора хотела у филму "И Бог створи кафанску певачицу". У Пули и Нишу 1985. добио је награду за натуршчика, односно епизодну улогу у филму "Јагоде у грлу" Срђана Карановића. Од једног акапела гласа дошао је до вишегласја, поставши човек оркестар са распоном гласа од три октаве. Причао је да му је у лепом сећању остало како је са Тозовцем и Златом Петровић "заустављао грађанство" крај малих екрана у време емисије "Фолк парада".

СУТРА: У РАДИО САМО СА КРАВАТОМ