АНТИГЛОБАЛИСТА, светски путник, анархиста по убеђењу, анти Боно Вокс и грађанин садашњице, француско-шпански музичар Ману Чао (52), стиже у петак у Београд, где ће у суботу са бендом “Ла вентура” одржати концерт у Хали спортова. У српској престоници, омалени музичар жилавих руку направио је прави спектакл 2002. године на стадиону Ташмајдан, а сада долази у склопу балканске турнеје коју је почео 7. септембра у Будимпешти пред 10.000 људи. У међувремену је двапут свирао у Новом Саду (“Егзит” и “Спенс”). Концерт имаће и хуманитарни карактер, јер ће се у холу дворане продавати сувенири и Мануови албуми, чији приход иде Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици.

Ману је рођен као Оскар Трамор у Паризу, од родитеља Шпанаца. Нјегов отац, новинар и писац Роман Чао родом из Галиције, васпитавао је сина у мултикултурном и мултилингвистичком духу, што је један од разлога зашто Ману пева на француском, шпанском, енглеском, италијанском, арапском, португалском и повремено на другим језицима. Нјегов став је да је мешање различитих култура у музици изузетно важно.

- Кад сам био клинац, све је некако било подељено и свако је припадао свом гету - испричао је Ману Чао. - Мени је то било досадно, ја волим различитост и много различитих музичких праваца. Нисам могао да пронађем бенд са којим бих свирао све те различите музике. Да бих све ускладио, морао сам да свирам у четири бенда. Зато сам направио сопствену групу “Мано негра”.

Ипак, њихов први и највећи хит на шпанском језику Мала вида Ману не изводи на актуелној балканској турнеји. По распаду бенда “Мано негра”, Ману је инспирацију тражио у Јужној и Централној Америци. Успешну соло каријеру наставио је албумом Цландестино (избеглица, емигрант). База му је Барселона, али је Рио место које га много мотивише, те му је он база број два. У Барселону се преселио када је схватио да у његовом родном Паризу у осам сати увече сви оду кући, укључе телевизоре и гледају програм сами. У Барселони, пак, у осам сати увече укључи се онај један телевизор у кафани и сви седну да заједно гледају.

СВЕТИ МАРАДОНА МАНУ је 1994. са групом “Мано негра” снимио песму Санта Марадона посвећену Дијегу “Руци Божјој” Марадони, а онда му одао почаст хитом Ла вида томбола. Први пут је постао свестан његове величине и славе осамдесетих у Напуљу. Сваки бар у који би ушао, имао је слику Мадоне и слику Марадоне. - Дијегов живот је лутрија, урадио је превише добрих и превише лоших ствари. Неки људи мисле да је он бог, други кажу да је ђаво лично. Постоје толики притисци око њега и исто толико љубави. Мој први утисак био је да није лако бити Дијего Марадона, а други кад сам се питао - да сам ја Дијего, да ли бих урадио то боље или лошије. Није лако одговорити на ова питања - тврди Ману.

Турнеје су овом уметнику са јаким концептом изговор да упозна што више људи и сазна о њима све што се може сазнати. Албуми су му музичко-идеолошки манифести, кроз које критикује глобалне политичке и социјалне неправде. Ману Чао приповеда о суптилној револуцији чија је основа бескрајни оптимизам. За себе каже да није никакав лидер антиглобалистичког покрета, нити би хтео да предводи било шта, осим себе:

- Вође је лако корумпирати. Верујем једино у то да масу људи није могуће корумпирати нигде и ни под каквим условима. Промена може да се деси само кроз директну комуникацију са људима, са онима које познајете из вашег комшилука. Оно чему се надам, уколико желимо неку промену у овом свету који сасвим сигурно иде низбрдо, јесте много малих револуција у комшилуку. Систем је такав, изграђен на виртуелном новцу, да ће се пре или касније срушити сам од себе. Осим тога, иза онога што називамо демократским системом, у ствари стоји систем великог бизниса ког занима само профит, и који је потпуно друштвено неодговоран.

Мануа често пореде са Бобом Марлијем. Он скромно примећује да је Боб Марли (обраду његовог хита Ирон, лион, зион свира на балканској турнеји) прва дивизија, а он, тек, трећа. Признаје да је један од проблема његовог живота то што има више завичаја него што може да приушти.

- Исувише много градова у свету су моја кућа - наглашава Ману. - Дуго се сматрам грађанином света, али то више не могу да поднесем. Сада сам грађанин садашњице!

МЕД И РАКИЈА

ВРАТА Хале спортова биће отворена од 19 сати. Ска-панкери “Самостални референти” почињу наступ у 20 сати, а “Хорнсмен којоти” са својим бендом у 20.45. Звезде вечери на бину излазе у 21.45. Улазнице још у петак коштају 2.500 динара (партер је распродат), док су у суботу, на дан концерта 3.000 динара. Ману и чланови његовог бенда од организатора су тражили само суво воће, орашчиће, маслине, мед, воду, домаће пиво и ракију.

ЈАРАН КУСТА

ПРИЈАТЕЛјСТВО Мануа Чаоа и Емира Кустурице траје годинама. Мануел је Кусту 2006. посетио у Дрвенграду, а песма Ла вида томбола (“Живот као томбола”) посвећена животу Дијега Марадоне нашла се у филму српског режисера о највећој аргентинској фудбалској звезди свих времена, као и на Мануовом четвртом студијском албуму Ла радиолина. Кустурица је 2007. режирао спот Раинин’ ин парадисе (“Киша у рају”) у којем Ману и тројица чланова “Ла колифате” (душевна болница) Едуардо, Уго и Алехандро, возе аутобус по Буенос Ајресу по киши. Једног по једног, Ману оставља путнике да би се на крају поново срео са њима. Спот приказује много слика патње у свету. Сам Кустурица се кратко појављује у споту у црној мајици са натписом “Парк природе - Мокра Гора”.