Светиња усред шуме у Заплању: Рушевине манастира Светог Јована Биљобера оживе само о празнику

Д. АЛИХОЏИЋ

четвртак, 09. 07. 2020. у 16:30

Светиња усред шуме у Заплању: Рушевине манастира Светог Јована Биљобера оживе само о празнику

Фото: Д. Алихоџић

Коров повремено крче једино времешнији верници
ЗАПЛАЊЦИ нису успели да сачувају светињу од идеолошког беса пре готово 80 година, али и даље поштују место где је - на темељима латинске цркве из 4. века - био подигнут манастир посвећен Светом Јовану Биљоберу. И, почетак сваког јула им је прилика да посете рушевине и оставе аманет потомцима, да обнове уништено.

Пут до манастира, иначе, води од села Тасковић према махали Албанија, па све до висоравни опасане густом храстовом шумом. Сакривене рушевине тешко је пронаћи без исукусног водича, јер не постоји ниједно обележје нити путоказ, а нема ни звоника. Само је крај порушених зидова склепана надстрешница са пар икона, а ту је и место на којем верници пале свеће.

МИСТЕРИЈА ПОСЕБНО је занимљиво и то што о овој светињи не постоје било какви писани трагови, па су сва сазнања о њеном постојању доступна само на терену. Иначе, било је више иницијатива да се манастир обнови или чак пресели ближе селу, али се никада није одмакло даље од пуке идеје.

- Док сам жив, нећу дозволити да нам светињу поједе шума. Има и млађих верника од мене, али се ретко ко сети да дође и раскрчи коров око манастира. Нека, није мени тешко - каже Урош Ђокић, који је већ зашао у девету деценију. - Још памтим како је светиња која никоме није сметала спаљена из чисте обести. Али жива је и легенда по којој је овај манастир немогуће уништити, односно да ће камење само напросто изронити из земље. И, заиста, ово последње није било прво скрнављење, али трагови су још ту.

Његов комшија Живорад Ристић, који је вернике једним делом пута превезао у тракторској приколици, вели да међу Заплањцима и даље опстаје прича о извесној Милеви која је пре стотинак година, чувајући овце на овом терену, проналазила разбацано камење и слагала га на гомилу. И тако дан за даном, све док тадашњи владика није наложио да се манастир обнови. Потоња предања кажу да ово место има и чудотворна дејства, јер многи управо овде траже спас од свакојаких мука.

Милица Савић

- Вера нису цигле и зидови, већ оно што носимо у себи. Ипак, мени је ово место посебно драго и ништа ме не може спречити да га посетим, бар о Светом Јовану, и исплетем венчиће, као амајлију која сваки дом штити од несреће - сведочи Милица Савић, која успут набере цвеће, а од куће, како је обичај, понесе црвени конац и главицу белог лука које вешто уплете са биљкама. Урош Ђокић



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације