Све више домаћинстава у Куршумлији гаји малине: Брдско-планинско подручје идеално за органску производњу

Д. ЗЕЧЕВИЋ

уторак, 07. 07. 2020. у 11:30

Све више домаћинстава у Куршумлији гаји малине: Брдско-планинско подручје идеално за органску производњу

Радомир Милосављевић у малињаку

Већина произвођача узгаја органску малину од које се добија и до 15 тона по хектару
УЗГОЈ малина и другог јагодичастог воћа, током последње деценије, обезбеђује егзистенцију бројним домаћинствима са територије куршумлијске општине.

- Овим воћем је на нашем терену засађено око 500 хектара, а највише је засада малине, која је и најтраженија - објашњава Јовица Ђиновић, из локалне Пољопривредне стручне службе. - Притом, и њена цена је најстабилнија, па је разумљиво зашто је домаћини све више гаје, нарочито у брдско-планинском подручју, где су природни услови за њу веома повољни. Додатна погодност је и то што готово сви воћари већ годинама сарађују са истим откупљивачима и имају загарантован пласман.

Већина произвођача, сазнајемо, узгаја органску малину од које се добија и до 15 тона по хектару, а квалитет је врхунски не само за конзумирање у изворном облику, већ и за сваку врсту прераде.

- Пре десет година сам малинама засадио петнаест ари, јер је тада цена овог воћа била више него добра. Временом је она варирала, али ја не одустајем јер од овог воћа, уз остале пољопривредне културе, издржавам породицу - каже Радомир Милосављевић (60) из куршумлијског насеља Данковић.

И суседно село Жуч, са стотинак домаћинстава, последњих година постаје својеврсни центар воћарске производње у Горњој Топлици. Климатски услови и надморска висина су посебно повољни за узгој малине - такође по принципу органске производње - па Јовица Ђиновић подсећа и на то да самоуправа субвенционише подизање нових засада, односно изградњу мини-хладњача.


ПРОШИРУЈУ АСОРТИМАН

- ОВОГОДИШЊОМ почетном ценом малине, која износи 200 динара по килограму, задовољни су и воћари, и откупљивачи. Притом, због изузетног квалитета, све више домаћинстава се опредељује и за прераду, што доноси још већу зараду, па многи од малине праве џем, слатко, ликере, компоте, преливе за колаче и торте, сапуне, креме, козметичке маске... - истиче Ђиновић.





Пратите нас и путем иОС и андроид апликације