КАДА се каже апотека у Крушевцу, помисли се на "Кедровић". Легендарна апотека истоименог фармацеута Драгослава Кедровића (1839-1907) одолевала је времену чак од 1868. године, када је отворена. Крушевљани се надају да ће "Кедровић" задржати своје име, и поред недавно потписаног уговора који се тиче градске апотекарске установе и јавно-приватног партнерства са елементима концесије.

Колико је ова апотека била драгоцена за лечење, али и здравствено просвећивање Чарапана, срећно сведочи део инвентара из прве апотеке "Светог Јована", који се данас чува у Народном музеју у Крушевцу.

- КЕДРОВИЋ је био минхенски ђак, магистар фармације, чије је место у историји фармације непроцењиво - каже, за "Новости", етнолог Зорица Симић из Народног музеја. - Крушевац је с њим постао шеста варош у Кнежевини која је добила апотеку "Код Светог Јована". Код нас је део намештаја (официна) из најстарије апотеке, који је својевремено апотекар "погодио" код столара Франца Винтера, као и на десетине предмета из инвентара (флашице, бочице, аван за биљке, посуде за препарате, инјекције са ампулама, левци, тучкови...).

У Музеју се чува и први рецепт славног учењака, пореклом из Угроваца у Мађарској, који је, сведочи саговорница "Новости", био више од апотекара.

- Врло брзо је стекао поверење народа, био је филантроп, помагао сиромашним ђацима, а као просветитељ, обилазећи околину вароши, успео је да увери људе у предности правог здравства и помогне им да се опросте од бајања, сумњивих исцељења, коришћења пијавица и других застарелих или сујеверних метода лечења - предочава Зорица Симић. - Врло брзо је отворио и експозитуру у Рибарској Вањи, помагао је воћарима да осавремене технологију у пољопривреди, одшколовао је многобројне апотекаре.

Апотека Драгослава Кедровића из 19. века у Крушевцу

ОДЛИЧНО оцењени извештаји строгих ревизора о раду и опремљености апотеке непосредно су одсликавали рад апотеке "Код Светог Јована", која је из Душанове улице пресељена на плато код Дома синдиката, а потом у Видовданску улицу, где је и данас.

За свој рад, Драгослав Кедровић награђен је Орденом Светог Саве и Таковским крстом за учешће у ратовима 1876. и 1887. Лечио је користећи аустријску фармакопеју, односно, од 1881. - српску фармакопеју. Породичну традицију наставио је син Душан (1879-1965), који се школовао у Бечу и Инзбруку, а потом је све до пензије апотеку водила Душанова супруга.

Кедровићи су својевремено били ексклузивни дистрибутери крушевачке болнице, начелства крушевачког, грађанства, али и сиромашних ђака, како је истраживао 1968. године Милутин Р. Југовић у књизи "Столеће учене фармације у окружју крушевачком". Читавих 95 година генерације Кедровића лечиле су град, али је "Кедровић" наставио да живи и после њих, и дуго су у њему коришћени и стари делови апотекарског намештаја, који се и данас ту чувају.

СПОМЕНИК

НА месту где је била апотека "Код Светог Јована", на платоу испред Дома синдиката, децембра 2012. године враћен је споменик који представља камилицу, дело академског вајара Миливоја Мићића, под називом "Кедровићев цвет".

КОНЦЕСИЈА

УОЧИ Другог светског рата, Крушевац је имао четири апотеке и 13 запослених, а по завршетку рата, апотеке су национализоване и тако је 1960. године настала Здравствена установа "Апотека Крушевац". Последњих година је у дуговима, а недавно су представници Града, оснивача ЗУ и Апотекарске установе "Др Макс" потписали уговор о јавно-приватном партнерству за обављање фармацеутске здравствене делатности у 27 објеката у Крушевцу и округу. Висина концесионе накнаде је 1,9 милиона евра (без ПДВ), а једногодишње концесиона накнаде у износу од 80.000 евра током 12 година.