МАСОВНА узнемиреност и неизвесност изазване вирусом корона нису поколебале Зрењанинца Драгана Јовина Белог (56), некадашњег фудбалера Радничког и инжењера у противпожарном сектору зрењанинске компаније "Радијатор", да измонтира документарац о олимпијцима из свог родног града, а једва је дочекао да се укине ванредно стање како би кренуо у нову панонску авантуру својим двоточкашем.

- Вожња тркачким бициклом, са професионалним, уским гумама, велика ми је опсесија. Свакодневно, након посла, уживам у вожњи на траси од двадесетак километара. Док сам поштовао изолацију, нисам возио - каже Драган.

До сада је, каже, војвођанске друмове прокрстарио уздуж и попреко, уз уобичајену маршруту од педесетак километара "у цугу". Уз комплетну опрему, кацигу, одело које штити од ветра, Бели ужива у лаганој вожњи, просечном брзином од 25 километара на сат, и предивним крајолицима равнице.

- Не форсирам превише, обожавам да застанем и на који трен, рецимо да посматрам реку Тису, ретке врсте птица у резервату природе "Царска бара" - наводи Бели.

За његову пасију везана је и једна анегдота. Да супруга Снежана, маниром праве даме, није прихватила идеју да на пут до Београда понесе његово свечано одело, својеврсни Драганов подвиг да бициклом стигне до Земуна на свадбу остао би само пуста жеља. Овако, док су се она и син лагодно возили аутомобилом, Драган је возећи бицикл стигао на циљ, у стану пријатеља који су женили сина освежио се и пресвукао, а након свадбеног весеља, истом рутом кренуо је назад до куће.

На снимању документарца са Момиром Рнићем јуниором

ОЛИМПИЈЦИ СА БЕГЕЈА

Заљубљеник у документарце, Драган Јовин је са групом пријатеља и ентузијаста, пре две године, снимио документарни филм о насељу у којем је рођен и одрастао, Ружа Шулман у Зрењанину, а тренутно, са истом екипом, после брда снимљеног материјала, монтира филм о спортистима олимпијцима који су поникли у граду на обали Бегеја.