ДОБРО Поље, једно од најстаријих села у црнотравском "атару", обележило је своју славу, Спасовдан. Место које је некада врвело од људи, оживело је у кишном дану захваљујући људима које је изнедрило, односно члановима њихових породица, који су обновили традицију литија.

У Цркви Вазнесења Господњег литургију је служио свештеник црнотравске цркве, протојереј Миомир Јевтић. То је била прилика да се обележи и 160 година од почетка изградње цркве.

- Домаћин славе ове године био је Аца Стојановић, а преузео је Славко Стојковић - каже Зоран Поповић, житељ Власотинца, човек који је најзаслужнији за окупљање Добропољаца и који се сматра кариком која повезује људе пореклом из овог краја.

Зоран је и један од иницијатора рестаурације цркве и звоника, који су завршени 2006. године, али су сурови временски услови већ начели неке од делова знамените грађевине.

Прави заштитни знак Добропољаца је ипак грађевинарство. Много сјајних мајстора печалбара, у саставу познатијег "црнотравског пука градитеља", учествовало је у подизању готово свих значајних објеката у некадашњој Југославији и Србији.

По попису из 1879, из времена када је и настало, Добро Поље је имало 806 становника. Историјски подаци говоре да су се тада становници углавном бавили прерадом коже и вуне. После Другог светског рата, у коме је стално било на мети Бугара, 1948. године, у селу и махалама живело је 420 људи. Двадесетак година касније, на попису 1971. године било је 200 становника. По попису из 2002. Добро Поље је имало - 16 становника. Сталне становнике у селу и махалама данас није тешко пребројати.

До села се може доћи макадамским путем са правца Власотинце - Црна Трава, између места Састав Река и насеља Брод, где се скрене код Милошеве градине. Када се пређе река Власина, после успона од око шест километара наилази се на насеље које је некада било центар Месне заједнице и имало школу отворену 1931.године и угашену крајем прошлог века, када деце за њене клупе више није било.

МАХАЛЕ КОД ЦАРИГРАДСКОГ ДРУМА

ЦЕНТАР Доброг Поља налази се у брдима, око пет километара западно од огранка некадашњег Цариградског друма, који је водио од Састав Реке, преко Црне Траве ка Власини. Ту је и више махала: Игриште, Црквена Чука, Селиште, Бобина, Станци, Ђурковица, Здравковци, Базов Дол.