У Ваљеву истражују последица велике епидемије пре 102 године: Шпански грип косио све редом

Бранко Пузовић

недеља, 24. 05. 2020. у 08:25

У Ваљеву истражују последица велике епидемије пре 102 године: Шпански грип косио све редом

Фото Википедија

На територији Каменичког среза Ваљевског округа од ове болести умрло више од 900 људи

КАКВЕ је последице епидемија шпанског грипа, пре 102 године, оставила на Ваљево и овај део Србије, предмет је истраживања које је у току. Прелиминарна истраживања указују да је на територији Каменичког среза Ваљевског округа од ове болести умрло више од 900 људи. Ако се зна да је у Првом светском рату у овом срезу погинуло 3.700 људи, испоставља се да је безмало једна четвртина свих жртава страдала за непуна два месеца трајања епидемије, од краја октобра до почетка децембра 1918. године.

На територији седам села, која су гравитирала цркви у Рабровици код Ваљева, 1918. године, међу 77 преминулих парохијана за њих 18 је наведено да су умрли од шпанске грознице.

ПРВИ опсежнији рад о шпанском грипу у Србији пре осам година објавио је др Милорад Радусин из Новог Сада, а данас се са њим том темом бави др Владимир Кривошејев, историчар из Ваљева, уз значајну помоћ Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.

- Шпанска грозница однела је бројне жртве међу војницима и цивилима у Србији, али у историографији њене последице су готово потпуно занемарене, науштрб истраживања војних и дипломатских тема тога доба - каже др Владимир Кривошејев. - Изузетак је велика епидемија тифуса с краја 1914. и прве половине 1915. године, јер је била директно повезана са војним и дипломатским аранжманом.

ЛЕКАРКА британске мисије др Изабел Емсли Галовеј Хатон записала је пред крај 1918. године у Врању да су "демобилисани ратници из овог краја који су се враћали са фронта затицали пусте куће. Њихове жене, деца, сви редом, помрли су од шпанске грознице само који дан пре њиховог доласка кући. Скоро свуда се чуо лелек и нарицање, уместо смеха и весеља".


Фото приватна архива

Пуковник Милан Пецић, председник Војне лекарске комисије Српске војске, који је од шпанског грипа боловао три месеца, путујући од Крфа бродом преко Дубровника, потом до куће у Крагујевцу, у својој аутобиографији наводи: "Лежао сам у своме кревету, поред ког је био појас за спасавање. Пробам да подигнем појас, али нисам могао, био ми је врло тежак. Када нисам могао да се попнем на кров, ни појас да изнесем, решим се да останем у кревету и да се топим с лађом."

ИСТОВРЕМЕНО, шпанска грозница се у лето 1918. године појавила у окупираној Србији и међу војском на Солунском фронту. Експлозија епидемије збила се у октобру, с масовним умирањем, које је престало пред Нову годину.


Фото В. Кривосејев

- Епидемија је врхунац достигла када су по пробоју Солунског фронта почеле борбе за коначно ослобођење Србије - наводи др Кривошејев. - Оболели војници хитали су да ослободе окупирану отаџбину, коју је шпански грип такође захватио. До података сам дошао уз подршку чланова Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Према истраживањима Милорада Радојичића из Ваљева, само на подручју Мионице од шшанске грознице умрла је 451 особа. За територију Ваљева тек треба обавити обимно истраживање, али као илустрација велике смртности, служе црквене књиге, у којима су свештеници педантно уписивали умрле од шпанског грипа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

bager

25.05.2020. 10:23

Naravno nikome nije palo na pamet da posumnja da su tifus i spanski grip delo austrougarske vojske ,nakon prvih veikih poraza od strane srpske vojske