ЧАЧАК - Весна Јанковић, сестра Зорана Ивановића (49), који је прошле суботе преминуо од последица заразе корона вирусом, огласила се отвореним писмом јавности и медијима. Повод је, како је нагласила, низ неистина које су у разним новинама и на порталима објављене о смрти њеног брата.

Она је нагласила да су се медији користили претпоставкама, а не чињеницама.

Кажу да је љубав сестре према брату једна од најчистијих и најбезусловнијих, а ја се данас осећам да сам брата изгубила два пута. Први пут када ми је јављено да је изгубио битку са вирусом ковид-19 и други пут када сам прочитала сензационалистичке наслове у разним новинама и на интернет порталима. Зоран је изгубио битку против невидљивог непријатеља, али овог пута жртва је била цела наша породица Ивановић, а највише од свих његова деца – написала је Весна. - Све је прштало од бомбастичних наслова, екслузивних вести, објављено је пуно име и презиме мог брата, (док се криминалци штите иницијалима), неовлашћено је објављена фотографија целе породице. Где је граница и где је дно губитка сваке људске, професионалне, друштвене и моралне одговорности?

Она је потом изнела шта се све дешавало са покојним Зораном и начин на који се заразио.

- Зоранов син био је на рођендану најбољег друга, са којим се дружи још од вртића. Тог 7. марта није било никакве забране окупљања, Србија је имала једног оболелог од ковид-19 вируса. Исте вечери је одржан и концерт у Дому културе у Чачку, где је било присутно 700 људи. Деца мог брата нису имала никакве симптоме, а касније је и тестом потврђено да нису заражени – саопштила је Весна. - Зоран, мој брат, генијалац, духовит, шахиста, омиљен у друштву, радио је до 16.3. на послу, који је између осталог подразумевао и теренски рад (у разним експозитурама) банке у којој је запослен, широм западне Србије. Пословно, а и приватно, јер је био омиљен, сусретао се са великим бројем колега, људи, пролазни...

Нажалост, према речима Весне Јанковић, негде се срео и са смртоносним вирусом, који је касније пренео и на своју супругу.

- Само његова супруга разболела, не и наши родитељи, који се само у медијима боре са ковид-19 – каже сестра покојног Зорана. - Мој брат изгубио је последњу овоземаљску партију, што би његови пријатељи и шахисти рекли: грешка у отварању, избор погрешне тактике или груби превид. Свеједно. Сада је, нажалост, све свеједно. Ово чему смо моја породица и његова деца на прагу свог живота изложени је намера. Оних који су донели максимум закључака, уз минимум чињеница обезбеђујући тиме већу читаност, број кликова или коментара. И то, не само да није у реду и фер, то је злочин. За разлику од невидљивог непријатеља, овде сви имају свој потпис и новинари и уредници.

У свом обраћању јавности Весна је закључила:

- Неко сам ко на свом радном месту даје све од себе у борби са епидемијом која нас је све снашла. Протеклих недеља сам се трудила да се у мом свакодневном раду не осети страх, немоћ и паника када се мој млађи брат разболео од ковид-19 вируса и борио за живот. Ја ћу и даље наставити да се борим и радим за добро свих нас, научићу да живим са овим болом, радоваћу се успесима деце мога брата, препознајући у њима зрно Зоранове генијалности, али борићу се и да истина и чињенице победе. Кажу да је објављена вест, као када на пример истресете јастук са све перјем са петог спрата. А деманти те вести је као када би кренули да скупљате расуто перје да би поново напунили исти јастук. Ја се ипак надам да у овој земљи има више новинара који ће овај дематни објавити.