ПОСТАВЉАМ себи безброј питања, зашто баш њих две, али немам ниједан разуман одговор. За бака Винку могу и да разумем, била је болесна већ неко време и у њеним годинама све је ризик, али моја мајка... она је прави пример неправде - прича Анђела Костић, студент пете године Стоматологије на Медицинском факултету у Нишу, којој су 5. априла умрле мајка и бака.

Бака Винка Јованчић (82) умрла је пре подне, а мајка Љиљана Костић (56) у 19 часова од, како стоји у потврди о смрти, сумње на вирус корона.

Судбина ове породице ганула је многе знане и незнане у Нишу, али и Сврљигу, где је Љиљана радила као психолог у Основној школи "Добрила Стамболић". Последњи пут је била у школи 17. марта, али тада није имала никакве симптоме. Већ 25.марта је примљена у болницу и последњих 12 дана била је на респиратору.

- Моја мајка није имала ниједну хроничну болест и била је најодговорнија особа коју познајем. Није путовала нигде последња три месеца, није се дружила са људима из иностранства, није ишла на журке и прославе... Њен свет смо била бака, ја и посао на који је свакодневно одлазила аутобусом. Чим су донели прве мере да се избегавају контакти, ни са најбољом пријатељицом није више пила кафу - присећа се Анђела сваког детаља, јер не може да схвати где је њена мајка могла да се разболи.

ТУГА У КОЛЕКТИВУ У КОЛЕКТИВУ где је Љиљана радила имају само речи хвале за њену људскост и професионалност. Кажу да ју је много погодила смрт супруга, али да је због своје ћерке наставила да се бори кроз живот.
- Веровали смо да ову битку неће изгубити. Анђела је остала без великог ослонца, али је и наш колектив пуно изгубио - кажу колеге које су покренуле акцију прикупљања помоћи.

Чињеница је и да нико из колектива у којем је радила до данашњег дана није позитиван, а Анђелу су тек у уторак 7. априла тестирали и то на њено инсистирање.

- Бринула је о баки, која је живела сама у гарсоњери. Она је и пре ове епидемије била болесна. У петак су је примили у болницу и већ у недељу је преминула. Не знам да ли је тестирана. За мајку су ми рекли да је позитивна. Надала сам се да ће изгурати све ово, јер је била велики борац. Борила се свом снагом за нас откако ми је умро отац Јован. Радовала се што приводим студије крају и правила планове за моју стоматолошку ординацију. Она је имала увек неко решење, увек неки резервни план... Сада сам остала потпуно сама на свету - прича Анђела, која је ганута позивима и пажњом многих који желе да јој помогну.

Зна, каже нам ова млада девојка, да мора много тога да заврши, али се, признаје, не сналази најбоље. Јављају јој се пријатељи њених родитеља, да јој помогну да испрати мајку и баку на онај свет. А како ће даље, каже, видеће после сахране.