ЗА Верицу Чупић (45), васпитачицу и педагога из Бачког Јарка са радним местом у вртићу "Вељко Влаховић" у суседном Темерину, сликарство је чиста љубав која, како каже, узвраћа много више него што јој се даје. А поред опседнутости уметношћу, Чупићева, којој су многобројни пријатељи и колеге наденули надимке "жена змај", "царица", "краљица"... има још, како истиче, стотину обавеза дневно и живи "200 на сат". Плански, организовано, испуњено... И све стигне.

Наиме, самохрана мајка двојице младића, Небојше и Михајла, председница је и Синдиката општинске Предшколске установе која обухвата вртиће у Бачком Јарку, Темерину, Старом Ђурђеву и Сиригу. Такође, председница је Актива жена у Бачком Јарку, волонтер, организатор и учесник многобројних дешавања хуманитарног карактера, ликовних колонија, изложби, промоција... И уз све то, приводи крају специјализоване мастер студије за ликовно образовање на Струковној школи за васпитаче.

ТРЕНУТНО, у условима живота ванредног стања, када вртићи не раде, свакодневно је уз колеге у комуникацији са децом и родитељима, ради у кол-центру за доставу потрепштина из продавница пензионерима и пријавила се за волонтирање у општинском Црвеном крсту.

НЕ МОЖЕ ДА МИРУЈЕ У ДРУШТВУ је омиљена, због ведрог духа, нескривеног осмеха и као покретач многих акција. - Не могу да мирујем и волим да сам окружена пријатељима који такође стално нешто раде. У Активу жена, у којем сам већ 20 година, поред многобројних друштвено ангажованих и хуманитарних акција, организујемо "Питијаду", такмичење у припремању пита. Такође, јесенас је екипа нашег Самосталног синдиката први пут учествовала на Радничким спортским играма Синдиката образовања и просветних радника на Тари, и освојила златни пехар у женском надвлачењу конопца - потврђује Верица.

- Да не могу све замишљено да постигнем, не бих ујутро ни устајала из кревета - каже Чупићева. - Борац сам, не прихватам површност и заиста увек дајем све од себе, и све што радим, трудим се да урадим најбоље што умем. Ванредно стање, изолација и полицијски час су мере којих се сви у мом окружењу придржавамо, јер смо, сматрам, схватили озбиљност ситуације. Првих дан-два сам мислила да ћу, ето, због тренутног стања, имати више слободног времена. Међутим, брзо сам то попунила додатним обавезама. Ипак, у време полицијског часа имам више простора за учење, а ту и тамо узмем четкицу и боје...

ОМИЉЕНА васпитачица не крије да јој је тешко пало раздвајање од "њене деце".

- И мени и колегиници је тешко као и малишанима. Сваки дан смо на "Скајпу", дајемо им предлоге и идеје како да испуне дан, док ово не пребродимо. У Активу жена, који је јесенас обележио четири деценије од оснивања, већина чланица су старије од 65 година и не дамо им да мрдну. Имамо ту и једну лекарку која ради без престанка и знамо како је. Нас десетак, које смо нешто млађе, организовале смо се да свима будемо при руци. Такође, укључила се и моја мајка Емица, шије заштитне маске, које носимо лекарима и радницима у трговинама.

Верица Чупић се најлепше осећа пред штафелајом Фото Приватна архива



Посебно је, каже, посвећена синовима и кући, као мајка и домаћица.

- Све кућне послове делимо и свако има своје обавезе. Старији син Небојша завршава Факултет техничких наука, а млађи Михајло је у средњој школи. Већ дуги низ година практикујемо да, без обзира на то што се свакодневно дружимо и разговарамо, недељом обавезно одемо на кафу и чај и шетњу кејом. То ми у овој ситуацији недостаје и, као и сви, надам се да ће пандемија брзо проћи и колико-толико безболно.

СЛИКАРСТВОМ је "заражена" од ране младости. Заволела је цртеж и акварел као основац, завршила средњу школу за дизајн "Богдан Шупут" и од тада се не одваја од платна и штафелаја. Имала је пет самосталних, веома успешних изложби, наступила на више од 50 колективних излагања, учествовала и организовала на десетине тематских и хуманитарних ликовних колонија за децу и колеге. Добитник је низа награда и признања од којих јој је најдраже "Карловачко златно кандило" за најуспешније уметничко дело Подунавске ликовне колоније у Сремским Карловцима.

- Сликарство је за мене живот, изазов, авантура, посебна терапија... а у фокусу је жена. Фигуром жене истражујем и приказујем њену емоцију и борбу кроз историју, пре свега због личних осећања - закључила је Чупићева.