КАДА је пре четврт века од владике осијечко-пољског и барањског Лукијана, са седиштем у Даљу у Хрватској, добио благослов да се бави иконописом, Жарко Ђукић (50), тада двадесетпетогодишњи младић, преломио је: напустио је сигуран мајсторски посао са металостругарским занатом у рукама, за који се и школовао, латио се четкице и боје и почео да ствара нови, свој свет, о којем је у детињству сањарио.

Данас обележава две и по деценије уметничког стваралаштва у његовим Пивницама, на пола пута од Новог Сада ка Сомбору, по свему плодног и веома богатог, за понос и причу.

- Није било лако оставити сигуран посао и запловити увек немирним уметничким водама - почиње причу, за "Новости", Ђукић. - Упозоравали су ме, говорили да сам млад и да ће ме то проћи... Али био сам упоран и знао сам шта хоћу. Жеља да се бавим сликарством непрестано је тињала у мени. Још као дечак у основној, а касније и у средњој школи, непрестано сам цртао. Тада су ме највише интересовали стрипови, после сам експериментисао, истраживао...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Димитровград - град са жицом уметничком

ИЗА себе има "километражу" којом ретко који заљубљеник у уметност може да се подичи. Учествовао је на готово 300 ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству и исто толико колективних изложби, урадио је више од три хиљаде икона за цркве и кућевне молитвене потребе, двоструко више слика, уља на платну на којима су пејзажни мотиви и мртва природа... а имао је само три самосталне изложбе.

- Једноставно, не стижем да направим изложбу, да оформим фонд слика ауторског рада који бих представио колегама и публици и показао докле сам дошао. Ипак, задовољан сам и срећан човек. Радим оно што највише волим и живим од тога, а то је данас веома тешко спојити. Наравно, чим се укаже прилика, ето нове самосталне изложбе.

Ђукић је наступао и заједнички излагао у свим земљама у региону, осим у Мађарској, а само прошле године учествовао је на чак 33 ликовне колоније.

- Свако окупљање сликара је посебан доживљај. То су сусрети са старим и упознавање нових колега, њиховог рада, јединствена размена искустава, тражење сопственог израза у новим околностима... па је тако за мене свака ликовна колонија подједнако значајна. Као резултат свега није реч само о новим радовима и искуствима, већ и о потврди пријатељстава.

Ђукић је добио благослов владике Лукијана Фото С. Бајић


ДЕЛА, за која многи кажу да публику остављају без даха, најчешће ствара у атељеу који је направио у оквиру породичне куће у Пивницама.

- Сам таленат унапредио сам непрестаним стицањем нових знања. Много сам радио на самобразовању. Сликарство је мој начин живота и смисао. Све је усмерено ка слици. Свакодневно радим најмање седам-осам часова. Најчешћи мотиви су ми стари, употребни предмети и гардероба, којих више нема. Враћам их на платно па самим тим, опет налазе своје место у кућама. Најсрећнији сам када у хладу под крошњом јабуке у мом дворишту, изнесем штафелај, сркнем кафу и умочим кист у боју - каже Ђукић.

Ђукић са учесницима ликовне колоније


ДУХОВНОСТ

ЖАРКО Ђукић је осликао иконостасе, фреске и иконе у цркви у селу Плужац, у оштини Осечина, одакле је родом, у црквама у Миличинцима, Коцељеви, Доњој Буковици и у Сомбору.

- Сликање икона, фресака и иконостаса ме посебно испуњава да на неки начин доприносим очувању и неговању православља, а и самог заната. То позитивно утиче на моју духовност, смирује ме и срећан сам што имам тај дар - истиче Ђукић.


Ђукић поред своје слике "Косовка девојка" Фото Приватна архива