Пластичне флаше и кесе, животињски остаци, грађевински шут, папири, старо покућство и ко зна шта још, побацано на неколико дивљих депонија. У ближој околини градског језгра Врања, на деоници дугој само два километра, мајку природу "краси" низ дивљих депонија. Најновије сведочење о томе дао је филм снимљен изнад града под Пржаром.

Драган Антић, професор географије и љубитељ природе, објавио је на друштвеним мрежама кратак филм који је изазвао велику пажњу Врањанаца. Од скретања за излетиште Пржар до чувеног средњовековног споменика културе, Марковог калета, на деоници од свега два километра, наилази се на низ дивљих депонија. Прилаз средњовековној тврђави којом је, према легенди, господарио Марко Краљевић, засут је најразноврснијим смећем. Пластичне флаше и кесе, животињски остаци, грађевински шут, папири, старо покућство и мноштво најразличитијег другог отпада побацано је на и око пута, као и у долини Врањске реке.

- Инспирисан вечерашњом шетњом направио сам овај кратак филм у коме себи постављам два питања: Да ли смо људи или смо луди и можемо ли бити само људи - јавно је запитао Антић.