Лесковац – Протојереј Далибор Стефановић, свештеник лесковачког Саборног храма, силом прилика породио је своју супругу Тамару јер је њихово шесто дете пожурило на свет, па није било времена да се стигне до лекара. Тамара се породила у породичном дому у Лесковцу, у среду ујутру. Родила је девојчицу која је од лекара добила највише оцене, а екипи Хитне помоћи, када су стигли на терен, преостало је само да пресеку пупчану врпцу и да оцу Далибору кажу да је све обавио као професионалац. И они су се беби обрадовали, као да им је род најрођенији, а маму и новорођенче превезли су у болницу.


- С обзиром на то да је шести порођај, све се одиграло врло брзо. Док сам позвао Хитну помоћ порођај је већ кренуо. Морао сам да будем и бабица. Уследио је следећи напон и убрзо ми је дете завршило на рукама. И приликом ранијих порођаја журили смо код лекара, али овога пута за то једноставно није било времена – прича отац Далибор.


Признаје да му нимало није било свеједно када је схватио шта се дешава.


- С обзиром на то да је супруга била уплашена, ја нисам смео да се плашим. Прозборио сам молитву и ставио пешкир на крило када се појавила бебина главица коју сам рукама ослободио. Нисам планирао да присуствујем порођају, али ми је било лепо. Чудесно је како је то Господ све уредио – додаје отац Далибор.


Он је шест година службовао у селу Бошњаце, код Лебана, и био архијерејски намесник јабланички, а од 1. фебруара је добио службу у Саборном храму у Лесковцу. Срећан је што га је „Бог благословио бројним потомством“ које, како каже, није планирао.


- Ако би се у данашње време то планирало за децу никада довољно. Међутим, где се живот рађа, све се рађа. Рођење је дар божији, а све остало дође са њим. Важно је да нас има што више, да остајемо овде и да се трудимо да наше окружење учинимо што бољим. Деца доносе велико задовољство и срећу, а са тим дође и оно материјално коме многи теже – закључује отац Далибор.


Прочитајте и:  ZAŠTO CELO SELO OBOŽAVA DALIBORA? Protojerej dobrim delima i mudrim rečima inspiriše sve oko sebe

„ПЛАШИ“ СЕ КРВИ


Када је све прошло, отац Далибор се са супругом присећао детаља овог необичног порођаја. Иако је Тамара била уплашена, она је и тада помислила на супругов „страх“ од крви.


- И када вадим крв „падам у несвест“. Не волим то да гледам, али у тренуцима доласка бебе на свет, под утицајем адреналина, о томе нисам ни размишљао. Само сам се молио Господу да све протекне без проблема и трудио се да Тамари будем од помоћи – каже отац Далибор.