ШАПЧАНКЕ су одувек биле авангардне, а на свој град значајан печат оставиле су многе знамените жене попут Томаније Обреновић и њене ћерке Ане, др Драге Љочић, Јеле Спиридоновић Савић, Исидоре Секулић, Руже Винавер, Милеве Марић Ајнштајн... На ово указује магистар Соња Бокун Ђинић, истичућу да су шабачке жене, кроз вековну традицију, остале упамћене као стубови друштвеног живота и напретка.

- На првом месту то је била Томанија Обреновић (1796-1881), супруга обор-кнеза Шабачке нахије Јеврема Обреновића, чија је владавина заувек променила овај град. Била је лепа и стасита, о чему сведочи њен портрет, а у делу "Путешествије по Србији" о њеним врлинама писао је Јоаким Вујић. Дошао је да обиђе Јевремов конак, али је био очаран понашањем и гестовима домаћице која га је дочекала - објашњава мр Бокун Ђинић.

Биографи најмлађег брата Милоша Обреновића и једног од најзнаменитијих Шапчана истичу велики значај његове врло одлучне, интелигентне и способне супруге, а Јевремови успеси почињу управо женидбом Томанијом, која је била из знамените устаничке породице (ћерка војводе Анте Богићевића). Још и више, чини се, истакла се међу авангардним Шапчанкама њихова ћерка Ана Обреновић (1821-1868), принцеза Анка или Анка Помодарка, како су је звали.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Знамените српкиње: Надежда Петровић - Жена звана храброст

- Имала је учитеље клавира и гитаре, и остала упамћена као "првоначелна српска списатељица". Њени преводи (са немачког) били су први књижевни радови неке жене у постотоманској Србији. Од Анке, отворена су врата образовања женске деце, а по наговору васпитачице Тине Тирол, водила је дневник стварајући тако првенац у женској дневничкој литератури. Еманципована по облачењу и понашању, Анка је жена која је врло бескомпромисно живела.

Ништа мање напредна била је Шапчанка др Драга Љочић (1855-1926), иначе, прва Српкиња која је завршила медицину. Студирала је у Цириху јер је то био једини универзитет који је тада примао девојке, али тек по повратку у Србију почела је њена борба за остварење професионалних права.

Ана Обреновић Фото Завичајна збирка Библиотеке Шабац


- Није могла да ради у државној служби јер да би особа била "указни (државни) чиновник", морала је служити војску, а то су могли само мушкарци. Тек после Првог светског рата она је добила то право, а завредела га је лечећи по државним болницама за време ратова. Остало је забележено да је дошла као добровољац током српско--турског рата и довела са собом другарице из Швајцарске.

Драга Љочић јавно се залагала за неопходност стицања политичких права за жене. Била је удата за Рашу Милошевића, једног од оснивача Народне радикалне странке. У њеном дневнику остало је забележено да је са Лазом Лазаревићем и неколицином лекара у Београду оснивала прву амболаторију, односно, прву амбуланту за грађане, те била оснивач дома за нахочад.

Центар Шапца Фото А. Делић


- Када се помиње авангарда, на првом месту свакако је славна Исидора Секулић. Звали су је Велика Исидора и најумнија Српкиња, а била је учитељица Више женске школе. Имала је кратку косу, па су је звали и "шишава Исидора". Управо у Шапцу је живела када је издала прву књигу "Сапутници", и одавде отпутовала у Норвешку, па су касније настала њена знаменита "Писма из Норвешке".

Исидора Секулић

Прва жена члан САНУ Исидора Секулић током свог боравка у Шапцу (1935), опажа да је овде "увек постојала клица за известан живот, који није постојао у другим местима у унутрашњости". Ово потврђује и још једна знаменита жена - Милева Марић Ајнштајн (1875-1948), која је као девојчица дошла у Шабац, да би се школовала у овдашњој гимназији, и од 1890. похађала је Краљевску српску школу у Шапцу.

Јела Спиридоновић Савић


- У Аустроугарској женска деца нису могла да се школују равноправно са дечацима у гимназији, али је то могло у Србији, што је заборављен социолошки феномен јер ми увек причамо само о ратничкој прошлости. Зато је и Милева стигла у Шабац, а улога српске математичарке у открићима великог Алберта Ајнштајна, никако није могла остати скривена - каже мр Соња Бокун Ђинић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Знамените Српкиње: Избегла смртну пресуду па добила Обилићеву медаљу

Остаће упамћене и мајка славног књижевника Станислава Винавера, чувена пијанисткиња Розалија Ружа Винавер, болничарка током Балканских ратова и, као Јеврејка, страдала у немачкој гасној комори 1942. године, па песникиња, приповедач и есејиста Јела Спиридоновић Савић (1890-1974), добротворке Стана Милановић и Даница Грујић.

др Ружица Војић


Др Ружица Војић (1897--1974), која је медицину завршила у Прагу, као председница шабачке подружнице Црвеног крста током рата се несебично ангажовала на збрињавању избеглица, да би је по ослобођењу, на основу изјаве провокатора да је "сарађивала са четницима", Војни суд 1945. осудио на три године тешког присилног рада и губитак грађанске части у трајању од пет година, и тек постхумно, 2008. године је рехабилитовао Окружни суд у Шапцу, на захтев шабачког Народног музеја, коме су Ружица и њена сестра Марија завештале кућу и сву покретну имовину, у којој је и њен затворски дневник, аутентично сведочанство о том трагичном времену.

Милева Марић Ајнштајн са супругом Албертом


ДЕВОЈКЕ ИЗ УГЛЕДНИХ КУЋА

ДЕВОЈКЕ из угледних кућа богатих шабачких трговаца, кафеџија и занатлија, уместо да желе да се што брже удају, школовале су се заједно са браћом по европским престоницама. Мр Соња Бокун Ђинић објашњава да је Шабац као погранични град имао шире видике него друге средине.

- Говорило се о Шапцу као о "прозору према Јевропи". Трговци су путовали да би доносили робу и, наравно, да су овде стизали другачији обичаји, мода, начин живота. Без обзира на утицај тако подстицајне средине, свим овим знаменитим женама заједничка је једна велика унутрашња снага коју не може ништа друго да надомести.

Др Драга Љочић (доле десно), са породицом