БЕЗ обзира на то што је "сунце туђег неба дало сјајне резултате", па су у новом поднебљу поставили чврсте темеље новог живота, људи рођени у околини Ливна и Босанског Грахова у Босни и Херцеговини негују идеју да "чувају завичај од заборава". Њих 250 то је показало на 12. традиционалном дружењу у Бачком Јарку код Новог Сада. Да би се видели рођаци, комшије, земљаци, упознале нове генерације, чуо говор испод Динаре, Шатора и Старетине, прелазе се границе, савладавају километри и прескачу вечере да би се стигло на време.

Баш такве емоције из Аустрије сваке године доводе Петка Росића (78) и његову супругу Марију.

- Понећу лепе утиске са овог дружења. Људи који су дошли имају много заједничког и носе много лепих успомена из свог краја - приметила је Марија.

Људи из овог краја одавно су "трбухом за крувом" одлазили у "бијели свијет". Зато имају два завичаја, онај из којег потичу и овај у којем сада живе. Таква је судбина Илије Ињца (75) рођеног у Казанцима, на пола пута између Ливна и Грахова. Рано је отишао из родитељске куће, најпре у Наково код Кикинде, па у Нови Сад, а онда се настанио у Панчеву. Сада живи на релацији од тог града до родног села.

"Подинарје, завичајна слико, не може те избрисати нико; На Илиндан сви у Црном Лугу помијешају и радост и тугу; Подинарје становнике зове, своје кћери и своје синове, да се опет својој кући врате и поново сваког посла лате", пева Илија у својој књизи "Ријеч завичајна". Посебно му је стало да се сачува изворни говор тог краја, па је сачинио и опширан речник у којем, на скоро 200 страна даје значење топонима народног говора из 16 насељених места Доњег Ливањског поља.


Марија и Петко Росић


Највише људи из тог краја живи у војвођанској равници. На простору од Ливна до Грахова сада живи мало, углавном старијих људи. Школе не раде, сахране су чешће од крштења, а венчања нема.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хит прича из Трстеника: ПРВИ ДАН дошао на посао, па после два сата ПОРОДИО жену у Дому здравља (ФОТО)


- Разапети смо између Дрвара и Ливна. Тешко је, боримо се за опстанак. Живимо у Федерацији, у Кантону 10 са седиштем у Ливну, а већинско је хрватско становништво. Помажу нам Република Српска и Србија. У Грахову стално живи, дакле зимује, свега 1.300 људи. Лети нас је нешто више, јер неки дођу на два-три месеца - наводи Милорад Глигић, начелник општине Босанско Грахово који је дошао на дружење са земљацима у Бачки Јарак.


Милка Јурић и Здравко Томић


- Наша основна идеја је да земљу предака не треба заборавити. Афирмишемо обичаје и културу свог краја и одржавамо везе са људима који тамо живе. Учествујемо у акцијама подршке малобројном земљацима у Доњем Ливањском пољу - каже адвокат из Темерина Владимир Вујановић, председник Удружења Ливњана и Граховљана.

Велику подршку раду удружења протеклих година дао је предузетник Здравко Томић из Сирига, па му је Управни одбор доделио захвалницу.

Крајишници размењују приче из постојбине


НА САЈАМ БЕСПЛАТНО

У Војводини има више од 70 завичајних и избегличких удружења и ми желимо да их институционално повежемо, да боље сарађују на заједничким акцијама. Зато организујемо други Сајам завичаја 22. фебруара у Новом Саду. Удружења ће представити свој завичај у најлепшем светлу. Учешће излагача и улазак за посетиоце су бесплатни - најављује Душко Ћутило, директор војвођанског Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима.


Милорад Глигић


ТУЖНО ГРАХОВО

СЛИКА Босанског Грахова данас је тужна. И даље је много порушених кућа и јавних објеката. Три стуба живота у овом градићу су основна школи са 80 ђака, СКУД "Гаврило Принцип" и црква. Средњошколци на наставу путују 30 километара у Дрвар.

- Лекар долази три пута недељно. Амбуланта припада Дому здравља у Дрвару, али је боље било док је била при дому у Ливну - каже начелник Глигић.