ЗАХВАЉУЈУЋИ девизној уштеђевини оца Милорада и мајке Наде, који су били на привременом раду у Паризу, Прежа Гарашевић (45), из Бобова, код Свилајнца, могао је 2002. године да почне озбиљно да се бави пољопривредом. Купили су трактор од 115 коња, вредан 40.000 евра, када нико у селу није имао већи трактор од "раковице", комбајн од 120.000 евра, машину "три у један", која има сејалицу, подривач и рото-дрљачу, још три трактора и све прикључне машине.

Прежа је најпре кукуруз и пшеницу садио на 20 хектара, а онда достигао 80 хектара, што је било највише у селу. Први је у општини пре осам година почео да бере кукуруз у зрну, а не у клипу, јер је купио комбајн у који је уградио адаптере. Други су то почели да раде тек две године после њега...

- Нажалост, последње две године почео сам да обрађујем мање земље, јер се не исплати. Приноси су лоши, јер је крај брдовит. Имам квалитетне машине, које раде по принципу "уђеш и изађеш". Најбоље су у селу. Због тога што све много брже урадим, смањујем трошкове производње. Али, то је тек толико да будем мало у плусу. То није то - искрен је Гарашевић.

Наш саговорник додаје да је последњих 10 година откупна цена пшенице 17 динара, а кукуруза од 13 до 15 динара по килограму, док репроматеријал непрестано поскупљује. Куповали су, вели, и краве, али је то био чист промашај. Млеко је било јефтино, а "робијаш по цели дан". Лане је засадио уљану репицу, јер је нико није узгајао, али није успела због суше.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хит прича из Трстеника: ПРВИ ДАН дошао на посао, па после два сата ПОРОДИО жену у Дому здравља (ФОТО)


- Растао сам на трактору и волео сам да се бавим пољопривредом. Али, прелазим у трговце, јер они најбоље пролазе. Отворићу силосе за откупљивање кукуруза и пшенице, јер их нема у селу. Имам подно складиште, капацитета 400 тона, али ћу повећати. Према мојој рачуници, исплатиће се за неколико година. Ратарством ћу да се бавим само на својих 25 хектара - вели Гарашевић, који од сваког рада у њиви прави видео-клип и поставља га на "Јутјуб".


Гарашевићи имају најбоље машине у селу


НЕМА РАЧУНИЦЕ

ПРЕЖИН син Саша завршава Економски факултет у Крагујевцу и планира да се врати на село, јер није важно колико заради, барем ће бити код куће.

- Били смо беда. Живели смо у чатмари. Нисам имао ни бицикл. Улагали смо у пољопривреду, јер смо се надали да ће наши потомци у њој имати перспективу. Да немамо девизне пензије, пропали бисмо. Раније је држава бар давала субвенције од 4.000 динара до 20 хектара. Ни то није фер, јер је онај ко обрађује више земље био кажњен. Жито је пре седам-осам година било 32 динара по килограму, а сада је од 15 до 17. Каква је рачуница? - пита се Милорад.