МОЖЕМО ли да сместимо двоје бескућника код вас, нашли смо их на улици на -5?" - Жао нам је, имамо лиценцу за 16 људи, већ смо пуни.

- Маните лиценцу, умреће људи од ове хладноће.


Овако често изгледа разговор људи из Центра за социјални рад Смедерево и Прихватилишта за социјално угрожене у Малој Крсни, јединог при Црвеном крсту у Србији. Било је зима да овде уточиште пронађе и по 80 угрожених из читаве Србије. Данас их је 30, двоструко више од "прописаног" броја.


- Ми смо хуманитарна организација. Не можемо да оставимо човека на улици, да се смрзне, зато често имамо више штићеника него што је прописано, али немамо избора - каже Радица Станковић из Црвеног крста Смедерево.

Прочитајте још: 33 ПОРОДИЦЕ НА УЛИЦИ: Расељени опет - бескућници?

Од укупно 186 центара Црвеног крста, једино смедеревски има лиценцу за смештај 16 одраслих лица. Капацитет има за 50 штићеника, али новца за то нема, као ни лиценцу. Боравак штићеника плаћају центри за социјални рад односно градови који овде смештају невољнике. Највише их је из Смедерева, али смо тамо затекли људе из Панчева, Пожаревца, Петровца на Млави...


- На територији два округа, и шире, не постоји друго прихватилиште. Зову нас из читаве Србије, па кад год можемо, примимо људе. Обезбеђена им је лекарска и медицинска нега, имају три оброка дневно, две ужине, набављамо им лекове - каже Станковићева.


По правилима, ово је "хитна помоћ" за најугроженије, који би овде требало да бораве најдуже до шест месеци. Правило се често крши, јер избора, опет, нема. Људи често немају где да оду или социјалне установе не налазе адекватан смештај. Тако је и са Ракицом Јанковић из Осипаонице. Са прекидима, овде је од 2004. И Драго Марковић, избеглица из Санског Моста, годинама је "избеглица" од прихватилишта до прихватилишта. Милосаву Ранковићу (56), ратном инвалиду из Бадљевице, ово је једини дом.


- Овде сам од када ми се кућа срушила. Немам куда... - каже Ранковић.

Фото Н. Живановић

У собама затичемо једну жену - жртву трговине људима, затим старицу о којој нико ништа не зна. Доведена је са улице, без докумената. Нико је не тражи. Кажу, дали су јој име овде, јер га нису знали, као ни она. Још је траже у систему, а прекобројна је и овде тренутно. Ипак, мора се нахранити хлебом.




И ту престаје дилема - поштовати систем или нахранити гладна уста. Ови хумани људи немају избора - осим да испуњавају мисију. Свако кога пошаље Центар за социјални рад или га доведе полиција, добиће кревет, одећу, храну и лекове.


ЧИЈА ЈЕ НАРОДНА КИХИЊА?

Припрема и расподела бесплатних оброка у оквиру народне кухиње, поново је поверена Црвеном крсту Смедерево, који је на тендеру имао повољнију понуду од приватне кетеринг фирме, која је овај пројекат реализовала претходних годину и по дана. Међутим, фирма из Винче жалила се на одлуку тендерске комисије, а одлуке по жалби нема три месеца.