МАХОМ у стамбеним зградама, на укупно 18 локација по читавом Нишу, постоји чак 27 радиоактивних громобрана старих готово пола века, опасних по здравље и живот људи. Рок за њихово уклањање, по Закону о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности, истекао је још 2014, а Нишлије тај посао још нису ни почеле.


- Тренутно утврђујемо имовинско-правне односе над објектима у којима се налазе громобрани, а онда ћемо започети акцију и, ако све буде по плану, посао завршити до краја године - каже секретар Секретаријата за заштиту животне средини Ивана Крстић. - Скупштина града је за ту намену издвојила 15 милиона динара, што подразумева и складиштење радиоактивних громобрана, те постављење нове заштите.

Прочитајте још: Нема панике због зрачења громобрана

Град ће из буџета платити уклањање не само громобрана који су у власништву локалне самоуправе, већ и тамо где се не зна чији је објекат.


- Већина громобрана се налази у оквиру Машинске и Електронске индустрије, па је ту најтеже утврдити власништво над објектима - објашњава Ивана Крстић. Што се тиче стамбених зграда, већина је својина Републике или Града, а два здања се воде на приватне инвеститоре за које тек треба да утврдимо да ли су активни, или су у стечају. Иначе, трошкови уклањања по комаду достижу и 500.000 динара.


У међувремену, многе Нишлије не крију забринутост...

- Раније је овде измерена и већа радијација него сада, а громобран се изнад глава нашао одмах по усељењу, пре 42 године - каже Недељка Митровић, док стручњаци тврде да је штета извесна само ако се ова врста заштите оштети или сруши.

Недељка Митровић - Фото Ј. Ћосин



Физичар Горан Марић објашњава да су радиоактивни громобрани, по правилу, смештени у оловни контејнер, па је извор зрачења заштићен са свих страна, осим ка небу. Зато, каже, на стамбеним зградама у околини громобрана и нису забележена опасна зрачења.

Мерење радиокативности на крову једне од стамбених зграда,Фото Ј. Ћосин