ЈОШ се чувени аустроугарски истраживач балканских старина Феликс Филип Емануел Каниц (1829-1904) половином 19. века бавио остацима материјалне културе параћинске општине, о чему је писао у свом обимном делу "Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века". Оснивањем Завичајног музеја Параћин 1978. године брига о заштити културног наслеђа подигнута је на професионални ниво, а како истиче др Весна Вучковић, виши кустос-археолог те установе, на територији Параћина је врло брзо евидентирано преко сто археолошких локалитета и сакупљена обимна грађа са 200.000 предмета. Параћински музеј је у сарадњи са Археолошким институтом из Београда пре око две године покренуо пројекат "Археолошко наслеђе Параћина". На челу тима истраживача, поред Вучковићеве, налази се и др Војислав Филиповић, научни сарадник Археолошког института.

УЗИМАЈУЋИ у обзир број археолошких локалитета, пројекат смо покренули са циљем да очувамо културно наслеђе и реконструишемо живот људи, пре свега из периода праисторије. Наш рад је до сада био усмерен на локалитете у граду, попут налазишта Болница, Зеленгорска улица и Глождак, која су одраније позната у стручној литератури. Локалитет Глождак су крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века истраживали наши познати археолози, академик Милутин Гарашанин и његова супруга Драга, тада кустоси Народног музеја у Београду - објашњава, за "Новости", др Весна Вучковић. Данас је Глождак градско насеље, али у то време су ту биле њиве. У плану је тада била изградња циглане, па је због тога истражено 180 квадрата и нађена су два посебна, временски различита културна хоризонта.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Гвоздено доба на траси гасовода

- Млађи је садржао остатке некрополе из I века наше ере, док је старији хоризонт садржао бронзанодопске урне са остацима спаљених покојника, што је недвосмислено указало на још једну некрополу. Реч је о гробљу људи који су живели у периоду позног бронзаног доба од 1.450. до 1.200 године пре наше ере. Тако је откривена чувена Параћинска културна група бронзаног доба - каже др Вучковић.

ВУЧКОВИЋЕВА истиче да су интересантна и друга два налазишта - Зеленгорска улица и Болница. Упорношћу параћинских археолога Марина Брмболића, Предрага Вучковића и Александра Срндаковића, сакупљен је покретни материјал са чак 11 локација на потезу између Цркве Свете Тројице, фабрике стакла и Немањине улице, те у самом болничком кругу. Налази су пронађени углавном током изградње приватних кућа, а деведесетих година спроведена су и ископавања у кругу Болнице. Анализом откривеног материјала утврђено је да је северна обала Црнице била настањена у континуитету још од старијег бронзаног доба па до доласка Римљана, док су налази из јужног дела болничког круга указивали и на присуство Старчевачке културе.

Др Весна Вучковић

ПРИПРЕМА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

СКОРО 60 година након првих истраживања, археолошки локалитети у граду поново су били у центру пажње, сада археолога из Параћина и Београда. Др Вучковић каже да су примењене различите истраживачке методе у сакупљању и обради нових и постојећих података, те да је у припреми презентација веома занимљивих и, наглашава, археологији досад непознатих резултата.



СТАРЧЕВАЧКА КУЛТУРА

НА подручје централног Балкана припадници Старчевачке културе долазе око 6.200 године п. н. е, а истраживања упућују да су се ови људи бавили углавном сточарством. Њихово присуство откривено је налазима из јужног дела болничког круга у Параћину, али и у другим деловима те општине, у атарима села Лебина, Стубица, Бусиловац. Дреновац, Својново и Рашевица.