Портрет српског краља Милана Обреновића је, као и 2011. године када је претходни пут пут био изложен, изазвао велико интересовање и поново покренуо питање његове сталне поставке, као и изградње споменика на централном градском тргу у Нишу који носи његово име.


Музејски саветник Народног музеја Ниш Мара Макарић казала је за агенцију Бета да је слика "по много чему јединствена" и да је дело од "непроцењиве вредности".


Портрет, подсетила је Макарић, приказује краља Милана у парадној униформи са сабљом и руским орденом Петра Великог, у смирај дана, у близини бојног поља.


"Потрет је урађен на иницијативу мештана Ћурлине, краја поред Ниша у који је краљ релативно често долазио због лова. Мештани су најпре 1900. године у том селу подигли црквицу у знак захвалности краљу Милану за то што је 1877. године повео војску у поход за ослобођење јужних српских територија од турске власти, а потом се родила идеја о изради портрета. Када је портрет урађен у цркви било је то нешто посебно, јер тада није било портрета у црквама", казала је Макарић.


Према њеним речима, израду портрета помогли су и становници Врачара и Савинаца, док је мермерни рам урадио родоначелник српског вајарства Петар Убавкић.


"Портрет и рам представљају једну целину. Рам је висок пет метара, док је портрет димензија 200 x 140 центиметара. Изнад портрета је постављена фигура Светог Николе, како гледа у краља раширених руку. Портрет у суштини представља аптеозу породице Обреновић, уздизање међу богове те породице", објаснила је Макарић.


Како је казала, портрет је за време Првог светског рата био доста оштећен, а томе је допринело и паљење свећа у црквици и прашина којој је стално био изложен.


"Сликар Миодраг Анђелковић Даја је 2002. године покренуо поступак за конзервацију слике и већ наредне године пренета је републички Завод за заштиту споменика културе где је рестаурацију веома успешно обавила сликар конзерватор Ружица Васић. Портрет је први пут био изложен у Београду, а потом је 2010. године допремљен у Ниш због изложбе портрета из фонда нишког Народног музеја и од тада се налази у депоу музеја", изјавила је Макарић.


Она је додала да би најбоље решење било када би портрет био враћен у црквицу у Ћурлини, али тамо би био велики проблем његовог адекватног обезбеђења, тако да је идеја о излагању у Светосавском дому много реалнија.


"Портрет је власнишко Епархије нишке и још 2010. године тадашњи владика Епархије нишке, а сада патријарх српски Иринеј, предложио је да се направи копија портрета и да се постави у цркви Свете Петке у Ћурлини, а да се оригилани портрет, са копијом рама постави у Светосавском дому“, рекла је Макарић.


Архитекта и председника градског Савета за културно стваралаштво Хаџи Иван Реди, на чију је иницијативу портрет недавно био изложен у Светосавском дому, казао је агенцији Бета да је то само један од првих корака да се одужимо краљу који нас је бескрајно задужио.


Прочитајте још: "Мемоари краља Милана" први пут на српском језику


"Додела признања на Дан ослобођења Ниша од Турака, био је прави моменат да се портрет поново прикаже јавности и захвалан сам Народном музеју и Скупштини града Ниша на подршци. Оно што свакако морамо да урадимо је да поставимо споменик краљу на тргу који носи његово име. У Савету за културно стваралаштво смо неколико година водили тај поступак, међутим, заустављен је негде у институцијама града", истакао је Реди.


Он је казао да је нејасно због чега се споменик није нашао у пројекту за реконструцију Трга краља Милана, али и да се искрено нада да ће бити постављен до првог наредног јубилеља, 2023. године, када град слави 145 година од ослобођења од Турака.