ДА сам дувао у балон, колико у саксофон, он би био већи од земљине кугле - шали се Јован Миленковић Рала (80), из Миливе, код Деспотовца, који је недавно од Савеза естрадно-музичких уметника Србије "у знак признања за изузетан свеукупан допринос естрадној музичкој делатности" добио награду за животно дело. Исту награду пре две године добио је од "Златне лире".

За шест деценија снимио је 64 кола, две синглице, четири ЛП и два компакт-диска. Припремио је још 13 кола, која је компоновао за свог ученика Филипа Ранковића, дипломираног теолога из Беча...

- САКСОФОН дира у душу. Нема весеља без доброг свирача саксофона. Када неког дирне музика, закити ми саксофон, тако да није било дирке на којој није било новчанице. Личио је на буклију - шеретски ће Рала.

Памти бројне догодовштине, па и лет из Шведске. Мало је задремао, а када се пробудио, авион је толико ниско летео да му се коса дигла увис. Онда је Мирољуб Аранђеловић Кемиш узео хармонику и почео да свира. Рала је хтео да се нашали, узео је шешир и почео да сакупља новац. Кемиш га је после свакоме вратио.

Рала са Драганом Пантићем Смедеревцем и Ацом Пауновићем Фото Приватна архива

НАЈВИШЕ је запамтио свадбу у Роанди на којој је свирао са оркестром Драгана Александрића...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Музичко царство свестраног Аце

- Целу ноћ смо чекали да старојко изломи саборник и да одигра "шарено коло". Непрестано је нешто измишљао. Осванусмо. Сви су отишли осим Александрића и мене. Кад је око пет изјутра коначно пошао кући, која је била удаљена 500 метара од места где је била свадба, направио би корак напред, па два назад. Нас двојица смо непрестано свирали, па морасмо и да запевамо. Али, исплатило се. Мало, мало, па нам старојко на чело залепи хиљаду марака. До његове куће стигли смо у три сата по подне - сећа се Рала.

Фото Приватна архива

ШКОЛОВАЊЕ

ПОЧЕО је да свира фрулу када је имао само 14 година. Много година касније похађао је трогодишњи курс у Музичкој школи у Ћуприји.

- Свирао сам на једној свадби у Деспотовцу, кад ме позвао Љубиша Богићевић, који је радио на РТВ Београд. Пет дана касније стигао ми је позив да се јавим у Радио Београд на аудицију. Пошто сам прошао, Драган Александрић ми је написао ноте за коло "Миливка", које сам у емисији свирао уживо - поносно ће Рала.