КАДА се Чедо Глушчевић из Косјерића женио, није могао ни да наслути да ће од таста и таште наследити - флашу пива. Наследство је пратио и аманет, да флашу пенушавог пића, стару 77 година, чува и преда својим наследницима.

Његов таст Периша Радовановић, познати боем и шаљивџија, у својој кући у главној Карађорђевој улици у Косјерићу држао је содаџијску радњу. Пре него што ће се преселити на онај свет, оставио је породици солидан иметак.

Супрузи Бори, између осталог, оставио је у аманет и - флашу пива?! Старица је поживела 90 година, а пред смрт је флашу пива предала зету Чеди Глушчевићу.

- Догодило се то 1942. године, кад је у Косјерић банула немачка јединица. Неколико војника навратило је у Перишину содаџијску радњу, у којој се, поред соде, правило и популарно пиће клакер. Испијали војници клакер извађен из бурета са ледом, па се машили за новчаник да плате. Таст није хтео да узме новац, објашњавајући да кућа части. Немци су му онда поклонили флашу немачког, минхенског пива.

Неколико деценија касније, његов зет се сусрео са Немцима, али не у војним униформама. Ту немачку делегацију су чинили бизнисмени у оделима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Још сањају здраву воду: Фабрици за пречишћавање у Зрењанину дат рок да до марта обезбеди исправну чесмовачу

- Сликали су флашу, загледали етикету... Без научне анализе констатовали су да је и после више од седамдесет година садржина исправна. Хтели ду флашу да откупе за фабрички музеј. Нудили су ми девизе, за које сам могао да купим два шлепера пива. Нудили су ми и да изаберем нов немачки ауто. Али, све бадава. Уз српску ракију и мезе, учтиви Немци коначно су схватили да је аманет за Србе светиња - усхићено прича власник немачког ратног пива донетог у Србију пре 77 година.

АМБАЛАЖА КАО ДАНАС

Течност у флаши је жута ко злато, а на етикети пише да је то минхенско пиво произведено у баварској фабрици. Занимљиво је да је врх флаше са чепом обложен сребрном фолијом, баш као што то ради већина данашњих домаћих и страних пивара.