МАЛИ број житеља Власотинца обраћа пажњу на бројне објекте у центру овог места који су сачували своју аутентичност. Изглед фасада више подсећа на кулисе за снимање неког филма из периода између два рата иако се иза њихових зидова и данас одвија свакодневни живот. А сваки од објеката има своју занимљиву причу. Оне углавном говоре о предузимљивим и вредним градитељима који су се, као и данас, трудили да својим поколењима оставе бар нешто више од онога што су наследили. Тако су имућни индустријалци, занатлије и трговци својевремено усред чаршије "чичкали" своје производне и стамбене објекте чија су лепота и репрезентативност привукли пажњу Данице Валчић, пензионисаног кустоса овдашњег Завичајног музеја.

Она се архитектуром овог места бави деценијама, а најзначајнија сазнања преточила је у књигу "Градитељско наслеђе Власотинца". Књига је доживела своје друго допуњено издање, а Даница је за свој рад награђена највишим признањем локалне самоуправе.

- Када сам по удаји дошла овде из Охрида, одмах сам приметила да Власотинце има чиме да се поноси и да његови житељи можда тога нису у довољној мери ни свесни. Сродили су се са објектима који их окружују, па их нису ни гледали на начин на који сам ја почела да их гледам. А Власотинце има изузетне објекте, који на многе пролазнике или путнике намернике остављају заиста снажан утисак - истиче Даница Валчић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Портрети који задиру у душу "часних и честитих” Власотинчана красе чувену Гигину кућу

ОНА тврди да је реткост да се у овако малом месту задржао тако велики број старих грађевина, па је одлучила да податке о њима систематизује и да их преточи у књигу.

- У месту у коме сам рођена стара архитектура се веома поштовала. Као деца смо често обилазили знамените објекте Охрида. Учени смо да поштујемо традицију и да је чувамо. Ту се и родила та љубав према грађевинском наслеђу, па ми је било природно да одмах по доласку у Власотинце почнем да запиткујем старије суграђане, као и њихове сроднике, а све што бих чула сам записивала и користила када бих гостима причала о богатој историји овог места - објашњава Даница док шетамо центром Власотинца.

Даница Валчић


ПОКАЗУЈЕ нам чувену Гигину кућу из 1850. године, где је седиште библиотеке, и скреће пажњу на 30 година млађу Спаскину кућу о којој данас нико не брине. Потом пролазимо поред низа пословно-стамбених објеката у неколико улица у центру места. Ту су и локали који су припадали породици Владе Илића, успешног индустријалца, који се прославио као градоначелник Београда (од 1935. до 1939. године), као и чувени млин из 1878. године, један од првих индустријских објеката у коме је касније била смештена и електрична централа. Најмонументалнија и најрепрезентативнија грађевина у Власотинцу је палата банкара Милана Валчића. Овај солунац, припадник чувеног Гвозденог пука био је власник више локала које је издавао у закуп, а у њима су биле смештене прва власотиначка читаоница, прва штампарија и пошта. Попут других имућнијих Власотинчана и Милан Валчић је после Другог светског рата остао без комплетне имовине.

Даница нам прича да се архитектура Власотинца развијала као и у престоници и то нам илуструје кућом Јована Димитријевића Американца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Море у срцу српске вароши

- Димитријевић је направио заиста лепу грађанску кућу, а у близини је имао и своје винске подруме, као и Милан Валчић, јер је Власотинце било чувено по свом виногорју. Јован је неколико пута боравио у Америци. Тако је добио и надимак, али је сав новац који би тамо зарадио улагао у своје родно место. Његови потомци су ми причали да су у кући имали енглеско купатило, дечју и гостинску собу, као и "плави салон" који им је највише остао у сећању - каже наша саговорница.

И обновљени објекти су задржали некадашњи изглед

НАГЛАШАВА да су некадашњи градитељи поклањали изузетну пажњу украсним детаљима на својим објектима од улазних капија, балкона и ограда па до заштитних решетки на прозорима и улазним вратима. Бројни су и примери декоративне обраде фасада попут сецесионих представа женских и дечјих глава или биљних преплета.

- Стари Власотинчани су били добри домаћини и нису се стидели било каквог посла без обзира на то што су завршили и високе школе. Такви су и данас. Изузетно су везани за породицу и њено наслеђе и краси их локалпатриотизам какав нећете срести у другим варошима. Стара чаршија је прилично очувана и само је делимично променила изглед највише доградњом приземних локала, али су многи и том приликом водили рачуна да се уклопе у амбијент да га којим случајем значајно не наруше - закључује Даница Валчић.

ЛОНДОНСКА УЛИЦА

ДАНИЦА за себе каже да се утопила у ово место и испричала нам је многе занимљивости из његове историје. Власотинчани, како каже, улицу која води од Цркве Сошествија Светог духа, (саграђену 1835. године), ка Интернату зову Лондонска. Претпоставила је да је на тај начин указана част британској престоници, али је у међувремену сазнала да је прави разлог то што су њени некадашњи житељи током рата слушали искључиво Радио Лондон.

ТУРСКА КУЛА

ИАКО су хтели и да је руше, Власотинчани су данас посебно поносни на очуваност Турске куле. Ту је седиште Завичајног музеја у коме је Даница провела свој радни век.
Кула је подигнута у другој половини 18. века, а први је у својим записима помиње аустријски путописац Феликс Каниц. Она је под заштитом државе од 1985. године. Власотинце се налазило на раскрсници локалних трговачких путева, па је ова кула односно караула била у функцији њихове заштите. Кулу у Власотинцу још препознају и као "стару општину" јер је објекат служио и као турска административно-управна зграда.

Кућа Јована Димитријевића Американца

СПОМЕН-ЧЕСМА ДЕЛО РУСКОГ АРХИТЕКТЕ

МАЛЕНО Власотинце може да се похвали и делом чувеног руског архитекте Николаја Краснова. Реч је о спомен-чесми коју су Власотинчани подигли палим родољубима у ослободилачким ратовима од 1809. до 1918. године. Подигнута је 14 лета после ослобођења. И данас краси централни варошки трг и спада у репрезентативније меморијалне грађевине у Србији из периода између два рата.