МЕЂУ 58 задруга које су од државе добиле бесповратна средства у оквиру Програма равномерног развоја Србије, нашла се и ЗЗ "Морава" из пожешког села Горобиље.

Основана још далеке 1901, после 118 година постојања чува традицију задругарства и "покрива" шест села смештених око три реке - Мораве, Скрапежа и Ђетиње. Јер, управо због ове природне погодности, овдашња домаћинства се већ деценијама, традиционално, баве повртарством.

Али, када су велики трговински ланци стигли и у Пожегу, повртари су добили озбиљну конкуренцију, па су многи напустили повртарство које је постало мање исплативо, те су почели да гаје - цвеће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Задруге као на Западу

У задрузи су остали само најверији којима су се, ето, чекање и верност коначно исплатили. Јер, "Морава" је добила 14,9 милиона динара за програм одрживог развоја повртарства у Горобиљу, Годовику, Милићевом Селу, Прилипцу, Пилатовићима и Лопашу. Штавише, такав обрт је многе нагнао да се поново замисле, па није мало оних који покушавају да разреше дилему - да ли наставити узгој цеваћа, или се опет окренути садњи поврћа, овога пута на савременији начин, са перспективом сигурнијег пласмана произведеног.

- Од одобених безмало 15 милиона, већ знамо да ће бити изграђене две мини-хладњаче за чување сировина и готових производа, а неки од задругара ће добити опрему за унутрашњи транспорт, машине за паковање и стављање етикета, или неке од других потрепштина. Основни циљ је да се купус, паприка, краставци, парадајз и друго поврће код куће прерађује у здраву храну, спремну за трговину у продавницама - објашњава директор задруге Бранко Варничић, не заборављајући ни претходнике који су постали својеврсне легенде овог дела Србије.

Министар Кркобабић са сарадницима

У време док су задруге биле носиоци развоја по нашим селима, "Морава" је увек били међу најбољима, а посебно је занимљиво и то што се - међу многим ученим људима који су је водили - Горобиљци најчешће и најрадије сећају тројице сељака који су као директори били и те како успешни, те уживали велики углед у читавом крају.

Један од њих је Миленко Јешић, домаћин из Годовика којег памте и као "директора са качкетом на глави". Други је Милољуб Божић из Пилатовића, звани Тиквић, а трећи Драго Ковачевић из Горобиља.

- Ниједан од њих више није међу живима, али сам уверен у то да би, да је могуће да виде нови живот "Мораве" и повратак задругарства, листом били најсрећнији људи у свих шест села - закључује директор Бранко Варничић.