Американац је херојски стао пред окупаторе да заштити Србе, па ослепео лечећи наше војнике: Нишлије се одужују Дагласу Долду, добровољцу у Првом светском рату

Далиборка АЛИХОЏИЋ

15. 12. 2019. у 15:31

Американац је херојски стао пред окупаторе да заштити Србе, па ослепео лечећи наше војнике: Нишлије се одужују Дагласу Долду, добровољцу у Првом светском рату

Даглас Меривидер Долд Фото Columbia University

Студент Михајла Пупина је спасао бројне животе и када је са нишким владиком Доситејем захтевао да бугарска војска поштује све међунардне конвенције и хуманитарно право
ПОШТО је нова генетска лабораторија у Клиници за кардиохирургију КЦ Ниш понела назив "Даглас Мериведер Долд", директор клинике и председник Клуба америчко-српског пријатељства др Драган Милић је покренуо иницијативу да се и једна улица у Нишу назове по овом добровољцу из Првог светског рата. Нишлије тако исправљају неправду према америчком студенту медицине који је ослепео лечећи од тифуса српске војнике, а историја бележи да је храбром интервенцијом код бугарских окупатора спречио страдање цивила и рањеника који су остали у "ратној престоници" 1915. године.

Остао би, међутим, заувек заборављен да није било новинара Драгана Виденовића, који је, трагајући за материјалом за телевизијски емисију, открио лик и дело овог Американца.

- Радећи истраживање за епизоде серије "Историја Ниша" посвећене Великом рату, дошли смо до те приче. Консултанти историчари су знали за њега, али сам схватио да је Долд, као и оно што је он учинио за Нишлије, непознато широј јавности. Зато смо причу о њему додали у епизоду која говори о Нишу као ратној престоници Србије - каже Виденовић.

КО ЈЕ БИО ДАГЛАС ДОЛД?

Биографски подаци кажу да је Даглас Мериведер Долд рођен 7. фебруара 1888. године у Њујорку, у породици угледног психијатра Вилијема Елиота Долда. Као свршени студент медицине на Колумбија универзитету у Њујорку, дошао је у Србију усред рата, у јулу 1915. године, са 25 добровољаца које је организовао њихов професор Михајло Пупин, научник и почасни конзул Краљевине Србије. Користећи свој углед, по избијању Првог светског рата Пупин је био врло активан у прикупљању помоћи свом народу и слању добровољаца у Србију.

СЛЕПИЛО НИЈЕ познато шта је довело до знатног оштећења вида Дагласа Долда. Он у једном чланку каже да се све десило одједном и да су највероватнији узроци били велики физички напор и глад, којима је свакодневно био изложен. У другом, међутим, изражава сумњу да су проблеми са видом били проузроковани дејством метанола, токсичног алкохола који је, не знајући, користио за дезинфекцију коже уместо медицинског алкохола. Сматрао је да су немачки агенти заменили медицински алкохол метанолом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Британке дале живот за Србију

Србија је, упркос победама на почетку рата, била исцрпљена због огромних људских губитака и великих разарања, и, додатно, избијањем смртоносне епидемије тифуса, која је оставила пустош међу војском и становништвом.

Стигао је Даглас Долд у Ниш, у јеку страшне епидемије пегавог тифуса.

- У такав Ниш дошла је америчка мисија, чији је шеф управо био Долд. Као да су из раја стигли у пакао. Углавном су били студенти завршних година разних специјалности. Агрономи су помагали по околним селима да се повећа производња хране, а они са техничког факултета да Ниш има струју, воду и слично. Држали су велики магацин са разним потрепштинама, које су стално стизале из Америке и које су делили у сарадњи са Црвеним крстом и Владом - прича нам Драган Виденовић.

СИТУАЦИЈА је кренула низбрдо када је у јесен 1915. бугарска војска напала Ниш. Српска војска почела је да се повлачи на свим фронтовима. Бугарска им је забила нож у леђа. Већ почетком новембра Бугари су дошли надомак Ниша, а 6. новембра из града је изашао последњи српски војник. Ниш је био без заштите, а са истока су надирале снажне бугарске трупе. У таквој ситуацији тадашњи нишки владика Доситеј одлучује да крене у сусрет окупаторској војсци, да је замоли за милост. Вероватно поучен црним искуством Срба када су у питању окупатори...

Драган Виденовић

- Владика је прво отишао до америчке мисије и рекао шта му је на уму и питао да ли би неко од Американаца пошао са њим. Долд се одмах јавио. И кренули су, како се то тада звало, Ћелекулским друмом, у сусрет Бугарима. Негде иза садашње Трошарине, срели су прве бугарске јединице. Долд им је показао свој амерички пасош и подсетио их да је Америка неутрална у овом рату. И није молио, већ је захтевао да бугарска војска поштује све међунардне конвенције и хуманитарно право - историјски су подаци о овом догађају, према речима Виденовића.

- Изузетан гест младог Американца. Пријатељски и херојски. Он је, иако то није морао, стао пред окупаторску војску да заштити Ниш и Нишлије. А то је овај наш град, и то су били наши очеви, дедови, преци... Штитећи их на неки начин, Даглас Меривидер Долд је и штитио све нас који ћемо доћи много касније - закључује Виденовић.

ЧУДНА СМРТ ПОСЛЕ рата Даглас Долд се посветио писању прича које се у Америци зову "пулп фикшн". Са својим братом Елиотом, који је такође био у мисији у Србији, основао је часопис за ту врсту прича. Умро је 1931. године на чудан начин. - Запалила му се кућа. Дошли су ватрогасци и у гашењу су и њега попрскали водом. Добио је упалу плућа и потом преминуо.

АМЕРИЧКА мисија остала је у Нишу веома кратко, а Даглас Долд је наставио хуманитарни рад у Босни, где је радио као лекар у пољској болници.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Пупин окупљао наше добровољце у Америци

- Једног јутра, само што су се дочепали Добруна у Босни, Долд се пробудио - потпуно слеп. И више никада није могао да види. Патетично или не, али последње што је видео била је Србија. Претпоставља се да је ослепео од испарења неког средства које се у нишкој болници користило за дезинфекцију, а чије штетно дејство тада није било познато - каже наш саговорник.

За санитетске заслуге у Првом светском рату Даглас Долд одликован је, постхумно, Крстом милосрђа југословенске државе 1935. године.


Бугарска војска улази у Ниш новембра 1915. Фото Приватна архива


БАЛКАНСКА АВАНТУРА

АРХИВ Војводине чува Збирку докумената о Михајлу Пупину, у којој су и копије драгоцених докумената који су настали од 1912. до тридесетих година 20. века. Један од ових докумената је и рукопис "Авантура на Бaлкану", 1915 (Adventure in the Balkans, 1915) аутора Дагласа Мериведера Долда (Douglas Meriweather Dold). Рукопис је на енглеском језику и писан је писаћом машином. Оригинал се чува у Библиотеци Колумбија универзитета, на одељењу за ретке књиге и рукописе, у оквиру Докумената Михајла Идворског Пупина, 1800-1995.







Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Гојко

15.12.2019. 15:47

Tadašnji Amerikanci su imali drugačije poglede na svet,nisu hteli da vladaju svetom,već kao i Britanci i Francuzi,da pomognu i drugima.Ovde treba dodati da je US Army poklonila kardiohirurgiji vredan medicinski aparat i donela odluku da finansijski pomogne obnovi Psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici.

Dejan Maksic

15.12.2019. 16:35

Lep i krajne castan gest prema coveku koni je to svakako zasluzio, verujem da ima jos mnogo takvih prica za koje nas narod mozda ni nezna..

stari doktor

15.12.2019. 17:04

U Nišu su sa oko 6.000 ranjenika i bolesnika ostali, pored 6 starijih srpskih lekara, cela ruska Aleksandrinska infektivna bolnica i ova grupa Pupinovih Amerikanaca, koji su od dr Vladimira Stanojevića primili vojnu bolnicu kod Ćele Kule sa oko 3000 teških ranjenika i bolesnika, Bila je to velika hrabrost za sve, jer su Bugari malo hajal

Dux

15.12.2019. 18:03

Nisam cinik i cenim dobra dela, ali koja ulica u Americi nosi ime nasih heroja koji su spasavali stotine saveznickih pilota, rizikujuci tako svoje zivote. Pa mi nikada necemo moci da napravimo toliko bolnica, koje bi dobile imena nasih ljudi koji su nastradali, sto od nacista sto od "saveznika". "Slabo" cenimo svoje.