У ЦЕНТРУ Горње Беле Реке, села под Муртеницом, недавно је враћен стари сјај крајпуташу подигнутом у славу и част двојице ратника из фамилије Бумбовић, палих у одбрани Србије 1916. године. Споменик јунаштву и нашем немару - годинама оборен на земљу или прислоњен и сајлом везан уз бандеру, више није ругло украј пута за Златибор.

Опет је видљив епитаф на каменом тесанику. И родбина и клесар имали су намеру да зауставе путника, а онда шкрти подаци: о прерано угашеним животима у Великом рату и костима осталим далеко од завичаја, ко им подиже белег и пали свеће... Док је и века и света, нека се зна:

Гробови у туђини


"Драгојло Бумбовић из Беле Реке потпоручник I чете, II батаљона, 4. пук, живео 33 године, погинуо на Кајмакчалану храбро за отаџбину 5. октобра 1916. године. И чича му Јеврем, војник II чете, 2. батаљона, III позива. Живео 40 година, погибе у Вертекопу, 1916. Спомен подижу ожалошћени брат Д. Манојле мајка Јека и Јеврему подиже син Благоје и жена Совија".

СПОМЕНИК је у врху лучно обликован, а на бочним странама су у рељефу ратничка знамења: на левој сабља и мала ниша, а на десној три ордена, од којих је један крст и пушка, док је на полеђини велики крст на пирамидалном постољу.

Нема ни фотографија ратника чији је белег на имању сродника. Од малобројне фамилије овде је и у Београду - по једна кућа. Споменик солунцу, потпоручнику Драгојлу, који је погинуо кад је Дринска дивизија започињала офанзиву за повратак српске војске у отаџбину и стрицу му Јеврему, палом код Скадра при повлачењу преко Албаније, обновио је Миладин Ивковић, академски вајар и рестауратор из Сирогојна.

- Споменик је подигнут на бетонском постаменту и очишћен од наслага прљавштине, лишајева, маховине... У конзерваторском поступку испуњене су пукотине и напрслине и санирана већа оштећења уз употребу материјала отпорних на спољне утицаје, промену температуре, дејство влаге и микроорганизме - истиче вајар Ивковић.

Споменик у Вршевини

МЕРЕ техничке заштите за рестаураторско-конзерваторске радове издао је краљевачки Завод за заштиту споменика културе у априлу 2016. Годинама Удружење потомака ратника 1912-1920. "Војвода Петар Бојовић" из Нове Вароши настоји да убеди локалне власти да одуже дуг прецима и заштите и спасу камену књигу предака и тек су минулог лета добили скромна средства на општинском конкурсу. С друге стране, на низ споменика су заборавили и потомци и наследници имања.

Највише белега учесницима ослободилачких ратова 1912-1918. подигнуто је украј путева и на раскршћима и сабориштим Муртенице. Епитафи су, нажалост, готово нечитки: нагризају их године, кише, ветрови, људски немар...

- Планирали смо да у првој фази обновимо четири крајпуташа и једну спомен-чесму и надамо се да ће у Скупштини општине имати разумевање, како бисмо наставили започето - истиче Милан Бјелић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920. године.

Белег ратницима у Белој реци