ЈАПАНЦИ су далеко напреднији од нас кад је реч о збрињавању отпада, али су задовољни напретком Србије на пољу заштите животне средине. Имамо јак сектор рециклаже, фирме које прикупљају рециклабилни материјал и баве се рециклажом, као и оне које од рециклираних сировина израђују готове производе.

Недостаје само законска регулатива која би обавезала становнике да врше селекцију отпада, преноси своје утиске из Јапана Милена Вулић која ради на пословима управљања отпадом у Градској управи за заштиту животне средине. Она се недавно вратила из Токија у коме је учествовала у програму који се бави рециклажом, а који је организовала Интернационална кооперациона агенција. Била је једна од девет учесника из целог света и једина из Србије.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Рециклирање: Ко врати амбалажу да добије надокнаду

- Научили су нас како се организује рециклажа, како је најбоље прићи суграђанима и подићи њихову свест о важности рециклаже и смањења количине отпада који се одлаже на градске депоније. Видели смо и сам технолошки процес одвајања отпада, искоришћења енергије и ресурса.

Код њих је све регулисано законом. Грађани знају где се достављају дотрајали велики кућни апарати, плаћају њихов транспорт фирмама произвођачима, које их односе у своје погоне за рециклажу. Имају и систем продужене одговорности произвођача, па приликом увоза робе, произвођач плаћа таксу и гарантује да ће да "збрине" производ ако му је, на пример, истекао рок - каже Милена Вулић, која је за најбољи пројекат за рециклажу отпада једина награђена сертификатом.