Најцрња еколошка тачка Европе је у Врбасу, а изгледа се не исплати чистити је

З. Рајић

субота, 07. 12. 2019. у 10:55

Најцрња еколошка тачка Европе је у Врбасу, а изгледа се не исплати чистити је

Фото Г. Добриловић

После изградње постројења у Врбасу од 20 милиона евра, главна брига његова рентабилност

У Врбасу је после осам година коначно завршено Централно постројење за прераду отпадних вода (ЦППОВ), али брига није скинута са врата, јер је потребно обезбедити рентабилно пословање овог погона, што засад, због недовољног броја корисника, није нимало лако. Изградњу ЦППОВ је са више од 20 милиона евра финансирала ЕУ како би се заштитио Велики бачки канал (ВБК) и његови побочни краци, од којих је једним прошлог месеца допловио индустријски отпад до канала у Србобрану и Бечеју и направио незапамћен помор рибе.

Прочитајте још: Чисте канал затрован тешким металима, вирусима и бактеријама

Оптимално функционисање ЦППОВ услов је да се приступи чишћењу канала кроз Врбас, који је, према извештају Норвешког института за истраживање вода, најцрња еколошка тачка Европе. На филтере ЦППОВ, међутим, тренутно стиже свега 7.000 кубних метара отпадних вода, што је 24 одсто капацитета постројења.

- За рад ЦППОВ до краја 2019. по 10 милиона динара обезбеђено је из општинских буџета Врбаса и Куле, а циљ је да се што пре утврди накнада коју би корисници плаћали за пречишћавање отпадних вода. У систем наплате била би укључена јавна комунална предузећа, кроз обрачун својих комуналних услуга - каже Ранко Митровић, в. д. директора ЈП "Пречистач Врбас - Кула", међуопштинског предузећа, првог таквог у Србији, формираног за управљање ЦППОВ.

Прочитајте још: ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ: Бришу црну тачку

Митровић истиче да је у ЦППОВ почела производња биогаса из талога који се издваја из отпадних вода. Како објашњава, коришћење биогаса штеди фиксне трошкове ЦППОВ и тиме снижава цену пречишћавања, чији би варијабилни део такође могао да буде умањен, али само кад би се повећао број корисника.

Предвиђено је да ЦППОВ преузима отпадне воде са канализационих мрежа у свим насељима у врбаској и из Куле и Црвенке у кулској општини. У Врбасу, Кули и Црвенки мреже су скоро завршене, али још многа домаћинства нису прикључена, иако имају прилике за то. Преостало је да се канализација изгради у свих пет села у врбаској општини, за шта се очекује помоћ Републике и Покрајине.

ИНДУСТРИЈА ЧЕКА ЦЕНУ

Одрживост рада ЦППОВ највише би се осигурала кад би се на централни пречистач прикључили велики индустријски погони, попут "Карнекса", "Витала" и "Меделе" у Врбасу или "Јафе" и Шећеране у Црвенки. Митровић каже да у овим фабрикама чекају да се утврди цена пречишћавања како би проценили да ли им се исплати да отпадне воде усмеравају ка ЦППОВ.

Коментари (1)

Miro

07.12.2019. 16:03

Vi bre gledate rentabilnost a ne zivotnu sredinu. Fabika za preciscavanje otpadnih voda je namenjena za zastitu prirode. A ove fabrike koje ste napomenuli bi morale da se prikljuce hteli oni to ili ne.a ne da govore ako im se isplati.Oni kao ne prljaju vodu. ha ha ha.