НИШКА "Градска топлана", у сарадњи са Светском банком и Међународном банком за обнову и развој, већ пола године покушава да оснује фонд за побољшање енергетске ефикасности у стамбеним зградама и приватним кућама, а директор поменуте фирме Предраг Милачић каже да се стигло до процењивања колико би то коштало, односно на колике се уштеде може рачунати.

И, на основу узорка који чине четири стамбене зграде у Нишу, инвестиција која би обухватала постављање спољашње изолације, замену столарије, уградњу индивидуалних мерача потрошње топлотне енергије и термостатских вентила би се исплатила за осам година.

- Наши суграђани тренутно имају могућност да користе комерцијалне кредите, али за њих нема субвенција и притом плаћају камату, па би период исплативости био двоструко дужи - искрен је Милачић. - По моделу који би био најприхватљивији, инострани фонд би учествовао са 25 одсто трошкова, локална самоуправа са 15, а "Топлана" са десет одсто, па би власници стамбених јединица сносили само половину укупног издатка. На период отплате од седам до осам година, све то би било још приступачније, а од старта би остваривали значајне уштеде кроз мање рачуне за грејање и утрошак електричне енергије.


Прочитајте и:Ikonopisanje sve do Uskrsa: Oslikavanje hrama posvećenog Svetom Vaznesenju Gospodnjem u Čačku



Истовремено, оснивањем фонда би практично била укинута категорија заштићених станара, односно оних чије рачуне - због велике неефикасности и потрошње енергената - дотира локална самоуправа.


ПРОЦЕНА

ИНОСТРАНИ, али и домаћи стручњаци процењују да стамбене зграде у Србији троше 60 одсто више енергије него објекти исте намене и величине по Европи. Притом, и овдашњи Закон о становању и одржавању налаже локалним самоуправама да оснују фондове из којих би се финансирало побољшање енергетске ефикасности у објектима породичног становања.