У ВРБАСУ је покренут први судски поступак због лажног пријављивања уједа паса луталица. То се сматра историјском прекретницом, с обзиром на то да досад није био одбачен ниједан захтев за надокнаду штете због уједа напуштених паса, за шта се из општинског буџета годишње издвајало и до 20 милиона динара.

Откривању преваре допринело је давање већих овлашћења Комисији за утврђивање основа и висине надокнаде штете настале услед уједа паса, а нарочито укључивање локалне полиције у истрагу сумњивих пријава. Проблематичан случај догодио се у селу Куцура. Општинско правобранилаштво и Комисија за утврђивање накнаде штете за уједе паса затражили су судскомедицинско вештачење повређивања у пријављеном уличном нападу луталице у Куцури. Вештак је изричито одбацио могућност да је пријављена повреда настала угризом пса.

Налаз вештака представља изненађење, будући да се општински правобранилац у парничним предметима за наплату нематеријалне штете због напада и уједа паса досад појављивао само као неми посматрач, јер су сви докази били на страни тужитеља.

- Искази оних који траже обештећења своде се махом на то да их је ујео неки црни или жути пас средње висине. Неки су чак и мењали исказе, што је суд прихватао с разумевањем, "јер су били под стресом кад су давали прву изјаву". Високе накнаде, до 100.000 динара појединачно, добијали су и они који су пали с бицикла, јер их је напао неки пас, који је после побегао - наводи Златко Антић, координатор службе зоохигијене у Јавној агенцији за зоохигијену и пољопривреду (ЈАЗИП) у Врбасу.

Доношењем новог општинског правилника о надокнади штете за уједе, лекарима је забрањено да напишу да је неког ујео пас луталица.

- Ујед може бити и од пса који има власника, што се врло често и дешава. Лекари опште праксе, такође, не смеју да потврде, него само да поставе сумњу на угриз пса - истакла је Мирна Пароци, општински правобранилац у Врбасу.

ТРАУМЕ

ПОСЕБНА прича су, напомиње Антић, извештаји лекара, који су описивали трауме жртава паса луталица.

- Несаница, кошмари, халуцинације, страх да се изађе на улицу, па чак и мокрење у кревет, све су то медицински утврђене последице доживљених напада паса луталица - указује Антић.

ВРАЋЕНИ НА УЛИЦЕ

У ПРИХВАТИЛИШТУ ЈАЗИП тренутно је смештено око 250 паса. Боксови су пребукирани, због чега су зоохигијеничари применили програм CNR (catch-neuter-release, или у преводу: ухвати-стерилиши-пусти), којим је од јуна ове године на улице враћено око стотину паса.

- То су пси који више не могу да се размножавају, а пре пуштања је проверено да нису агресивни, па могу бити само лажно оптужени да су неког ујели - наглашава Антић.