СРПСКИ род одужиће се патријарху Арсенију Трећем Чарнојевићу спомен-обележјем у Сремским Карловцима. Почетком 2020. године, тачно 330 година од почетка сеобе, у сремскокарловачкој вароши биће постављен монументални споменик Чарнојевићу.

Не рачунајући спомен -плочу у Сентандреји и гипсани споменик академског вајара Јована Солдатовића који је био чак и промовисан, али никад и изливен у бронзи, биће то прво спомен-обележје пећком патријарху, који је бројне Србе са Косова и Метохије и из других јужних крајева пред насртајима Турака, повео на север, у Аустроугарску и Војну крајину.

Карловци су после Сеобе 1690. године постали духовно, а затим политичко, па и културно средиште целокупног српског народа, јер се Србија у то време налазила под турском влашћу.

- Наша дужност је да патријарху Чарнојевићу и свим учесницима Сеобе Срба одамо почаст и признање које заслужују због историјског подвига који је изменио историју Србије и Балкана - каже Ненад Миленковић, председник Oпштине Сремски Карловци.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Radosna vest za roditelje iz Pirota: Proširenje „Cveta“ ukida listu čekanja

Др Жарко Димић, историчар из Сремских Карловаца, подсећа да је пре 30 година угледни вајар Јован Солдатовић израдио десет метара високу гипсану фигуру патријарха Чарнојевића. Споменик је био постављен крај Дунава у Карловцима, поред бине на којој је тадашњи председник Слободан Милошевић говорио на обележавању 300. годишњице Велике сеобе. Солдатовићево дело требало је да се излије у бронзи, али се то никада није догодило.

- Чарнојевић је боравио у Карловцима кратко време, где је основао музеј који је данас Архив САНУ у овој вароши. Затим је прешао у Крушедол, а највише времена провео је у Сентандреји јер рат после сеоба није још био завршен - каже др Димић, актуелни директор те сремскокарловачке установе.

КОНКУРС

Како би дошла до уметнички, естетски, просторно и амбијентално најбољег решења, Општина ће расписати конкурс за израду споменика. У међувремену ће бити оформљен Одбор за подизање споменика у који ће бити укључене реномиране институције, еминентни уметници, архитекте, историчари и стручњаци за односе с јавношћу како би се одабрала најбоља локација за постављање споменика.

СВИМА НА ЗНАЊЕ

О ИДЕЈИ за подизање споменика обавештени су сви надлежни државни органи, од кабинета председника Србије, преко Владе и Скупштине Србије до Покрајинске владе и Града Новог Сада, који је Карловце уврстио у пројекат Европска престоница културе за 2021. годину.