ВОДЕНИЦА Врело у Белој Паланци, на излазу према Пироту, улази у трећи век. За данашње прилике неугледна зграда, подигнута изнад воде Врела на два лука, преко 200 година није затварала своја врата помељарима и намерницима, али и уморним и сањивим воденичарима који су овде даноћно на услузи својим муштеријама.

Клепетало неуморно удара у горњи воденични камен и "броји" зрна кукуруза која из коша падају међу пешчане точкове, "ремети" мир у згради коју су подигли Турци, непосредно пре него што ће напустити Србију после петовековне владавине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Тужна судбина млина старог осам векова


ОНАЈ ко не зна за Паланку, не зна ни за чувену воденицу, која је претеча деоничарства у Србији, када неписмени сељаци нису имали појма шта је деоница, али су врло добро знали да распореде добит, сразмерно свом учешћу у њеном одржавању.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Обновили млин стар 300 година

Како је записала Гордана Чадеж, једна од сувласница, воденицу је давне 1896. године, од Турчина Хасана Хусеина, купио њен прадеда Стоиљко Златановић из Горње Студене, села у срцу Суве планине, за фантастичних 850 дуката. Претходно је радила више деценија и некад је била на периферији Паланке, међу баштама и њивама. Од тада је, женидбом или удајом из ове фамилије, али и купопродајом удела, као и поклањањем неком потомку, број сувласника почео да се повећава.

- ВРЕЛО тренутно има 17 сувласника. Када се све сабере и одузме, протекла два века сигурно их је било на стотине. Свако од сувласника има право да у току месеца у воденици ради одређен број дана. Ја, рецимо, имам право на седам дана. Има оних који могу да за свој рачун раде и по неколико дана, све у зависности од величине удела. На исти начин се брине и о одржавању - каже Славољуб Николић, један од сувласника Врела.

Брашно из белопаланачке воденице је, због начина млевења веома тражено. Овде се долази по брашно за проју, качамак, или по пшенично за домаћи хлеб или баницу. У последње време меље се чак и хељда за којом је све већа тражња, као и за интегралним брашном од којег се меси прави домаћи хлеб.

Гордана Чадеж

ПРИЧЕ О ВАМПИРИМА

ИЗА воденице Врело су и многобројне приче о вампирима и воденичарима, који су усред ноћи обилазили "јаз" и брану, склањали бусење траве и корење како не би запело у лопатице које покрећу камен. У последње време, Врело је постало права туристичка атракција Паланке и нико не сумња да ће радити још дуго и променити још ко зна колико сувласника.