КАДА је 2003. године напустила посао у једном трговинском центру у Београду и вратила се у село да негује мајку, Љубинка Петровић (65) из куршумлијског насеља Точана није ни слутила да ће тада запуштено сеоско имање постати њено ново "занимање". Уместо трговца, Љубинка, доскора житељка Београда, постала је пољопривредница у родном селу.

- Иако сам се вратила у село да се бринем о болесној мајци, нисам ни слутила да ћу ту остати. Међутим, када сам почела с пословима око имања, с временом се јављао све већи изазов, тако да сам убрзо донела дефинитивну одлуку да останем овде - прича нам Љубинка, у крају познатија под надимком Маца, а коју комшије и пријатељи знају као вредну жену која се не либи да ради и најтеже сеоске послове.

Наиме, осим ратарством, узгојем пшенице и кукуруза, које је с временом потиснула у други план, Љубинка је на свом имању почела да узгаја воће, пре свега шљиве којих сада има око 1.000 стабала.

- Први шљивик подигла сам 2013, а друга два током наредне две године - поносно истиче вредна жена која се последњих двадесетак дана посветила берби шљива.

Прочитајте још - Посао: седиш, плата: 35.000 и нико неће!

И док је неколико тона већ продала откупљивачима, вели да наставља са бербом за сопствене потребе јер, шљиве које не прода, оставља за ракију... Сваке године испече по више стотина литара ракије коју, признаје, више поклања рођацима и деци у Београду, него што прода.

- Имам вредног унука у Београду који се, када му обавезе дозволе, бави продајом ракије, али који, као што је то обичај у нашем крају, једну количину обавезно поклони својим пријатељима - прича Љубинка која се бави и сточарством, јер у свом обору држи свиње, ћурке и друге животиње.

Љубинка сакупља шљиве и за ракију Фото Д. З.

Навикла на здраву храну, коју сама производи, истиче да се није покајала због одлуке да остане да живи на селу, иако је некада дан прекратак да заврши све обавезе.

Прочитајте још - Ђурђићи у село вратили наду

- Иако сам успела да остварим пензију и за себе бих имала довољно за солидан живот, срећна сам што сам оживела домаћинство на којем сам рођена и што могу да приуштим здраву храну деци која ми живе у Београду - додаје Љубинка, док нам показује разне врсте воћа које је засадила у дворишту.

ПАПРИЧИЦЕ ИЗ САКСИЈЕ

ЈЕДНАКО поносна је и на цветну оазу испред куће, као и на саксије са љутим папричицама, које су каже не само украсне већ и јестиве. Јер, ова жена ужива у свему што ради. И када жање жито и када вози трактор и када сакупља шљиве... Једино је, каже, разочарана због ограничених могућности око пласмана производа, тако да се продаја жита, али и воћа, често не исплати.