УЗ реална очекивања да ће овогодишњи род сунцокрета и кукуруза надмашити претходне године, пољопривредници сумирају резултате жетве пшенице која је на пољима Средњег Баната засејана на 55.000 хектара и дала је просечан род од 5,3 тоне по хектару. Ратари оцењују да овај принос и није толико лош, колико су страховали, с обзиром на велике суше прошле јесени и касно бокорење тек у јануару.

Зорица Рајачић, из Пољопривредно-стручне службе Зрењанин, каже за "Новости" да су уз суше током јесењих месеци, обилне пљусковите падавине и олујни ветрови, током априла, маја и јуна, као и град који је у неколико наврата потукао усеве, значајно утицали на укупан овогодишњи род хлебног зрна.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Из бостана и до две тоне плода

- У периоду вегетације, током априла, пљускови и олује нанели су штету биљкама, у мају и јуну било је дупло више падавина од вишегодишњег просека, а по квадратном метру пало је од 360 до 380 више кише, и то у периоду цветања и сазревања - истиче инжењер ратарства Зорица Рајачић, уз напомену да је у односу на претходне три-четири године, укупан род пшенице на подручју Средњег Баната нижи од 10 до 20 одсто.

Мај је био изузетно кишовит, забележен је чак 21 такав дан, што се одавно не памти на овим просторима, уочавају паори из Средњег Баната, уз податак да је пшеница, због суше током јесени прошле године, на највећем делу површина поникла тек у јануару, а онда је уследила и нешто каснија прихрана усева. У поређењу са прошлом годином, број зрна у класу је мањи од пет до 10 процената.

Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе Зрењанин, истиче чињеницу да је установљена висока појава инсеката, првенствено цикада, што претходних година није био случај и мада је сетва обављена у оптималном року, очигледно да због сушног прошлог лета, није било довољно влаге у земљишту, па је то условило појаву великог броја инсеката, нарочито цикада, које су пренеле вирус патуљавости пшенице, а добар део површина је и пресејан због појаве овог вируса.


ИСПОД ЛАЊСКОГ ПРОСЕКА

ВЛАДИМИР Рајић, пољопривредник из Банатског Карађорђева, пшеницу је засејао на 100 јутара и пожњео у просеку од 3,7 тона по јутру.

- Лане сам имао око 4,7 тона по хектару, али с обзиром на заиста чудне временске прилике у периоду када је житу највише требало, морам да будем задовољан. Извукао сам поуку за наредну сетву и надам се да ће уз паметну примену агротехнике идуће лето бити берићетније - каже Рајић.