ЦЕНТАР за социјални рад у Параћину окончао је процедуру и доделио старатељство над малолетним Мирком Илићем (7) из села Рашевица, тако да је дуго очекивани "папир" пре неколико дана дошао у руке његовог деде Мијомира. Витални шездесетогодишњак, са својом супругом и мајком, о унуку брине откад му је, игром судбине, отац погинуо у саобраћајном удесу у новембру прошле године. Иако Мирко има мајку, она га је напустила још док је био беба, а како сазнајемо у Центру за социјални рад, изјаснила се да нема ни услова, ни воље, да збрине свог сина. Тако је деда свом унуку постао и отац и мајка.

Прочитајте још - ПОМОЗИТЕ ДЕЧАКУ КОЈИ ЖИВИ У СИРОМАШТВУ БЕЗ РОДИТЕЉА: Мирко (7) сања своју собу

Мијомир је већ предао "папире" да дечак оствари очеву пензију, а након добијања званичног старатељства има још доста тога што треба да уради. У међувремену, изузетно тешки услови у којој ова породица живи мало су се поправили. После више од годину дана мрака, у кући којој је струја била искључена због великог дуга - поново је засветлела сијалица. Добри људи прикључили су се хуманој акцији коју је покренуо Елвин Станковић, а прикључиле су се и "Вечерње новости", тако да су обезбеђена средства да се дуг плати и још је, наглашава деда, преостало нешто новца.

Први пут, после много времена, Мирко је Нову годину дочекао са окићеном јелком и довољно гардеробе и хране, а у фебруару је, захваљујући донацији Фондације "28. јун" најзад добио сопствени кревет. У дневној соби до прошлог месеца су била два прастара кауча. На једном је спавао Мирко са прабабом Живаном, а на другом деда са баба Миром. Сада спава у сопственом кревету.

Прочитајте још - СЕДМОГОДИШЊАК ДОБИЈА ПРИВРЕМЕНОГ СТАРАТЕЉА: Деда преузима бригу о Мирку

- Опремићемо и другу собу, али још нећу да је дирам, док сину не дам пола године, 25. маја. Онда ћемо и ту собу да средимо, а треба и купатило - скромно, о блиским плановима, прича дечаков деда.

Једини му је циљ, каже, да унук буде задовољан, да га изведе на прави пут и да дочека да одрасте. Ипак, наглашава, огорчен је што је већ више месеци прошло од удеса у ком је Мирков отац Никола погинуо, возећи мотор, а нема назнака да ће да почне суђење возачу аутомобила који га је ударио.

Мирко у дедином крилу Фото З. Р.

А мали Мирко још сања своју собу. Воли школу, нарочито математику и своје другове. Приметили смо - воли и да се лепо обуче. Зато се и пресвукао пре него што је пристао да се фотографише.

ЈОШ КУЋА ДА СЕ СРЕДИ

МИРКО сад има основне ствари, али кућа у којој живи далеко је од услова нормалног становања. Неомалтерисани зидови, лоша столарија, бетонски подови и купатило које није у функцији, још увек су стварност овог прерано сазрелог дечака који је тек пошао у школу. Пролеће је, па Мијомир и дечакова баба имају много посла. Што на својој њиви и у винограду, што у туђим, јер обоје надниче како би зарадили додатни динар. А сви заједно сањају пристојнији животни простор.