Културне установе Зрењанина: На посао само по плату

Сл. ПАШИЋ

понедељак, 28. 01. 2019. у 12:30

Културне установе Зрењанина: На посао само по плату

Зграда Културног центра у Зрењанину - Фото Сл. П.

Зрењанин издваја велика средства за културу, али се мало улаже у програме. Културни центар чак 80 одсто буџетског новца потроши на запослене

КУЛТУРНЕ установе у Зрењанину као да постоје због давања плата запосленима! На ово указује истраживање социолога др Немање Звјера, који је у оквиру пројекта Министарства просвете и науке, анализирао рад и финансирање овдашњих установа културе у последњих 15 година, са посебним освртом на рад Културног центра.

Импресиван је податак да је од 133 локалне самоуправе у Србији, Зрењанин међу шест водећих по издвајању за културну област, значајно изнад републичког просека и међународних стандарда. Конкретно, између седам и 10 одсто градског буџета годишње одлази за културу, што се креће од 270, па чак до 315 милиона динара. Проблем је што највећи део новца одлази на запослене, односно за њихове плате, доприносе, социјална давања и путне трошкове.

Прочитајте још: Зрењанин поново домаћин најстаријег фестивала позоришта

- Процент је у просеку изнад 75 одсто. Сигурно је, међутим, и већи јер нису обухваћени трошкови одржавања зграда и објеката. То јасно показује да средства која се воде под одредницом култура, само симболично завршавају у програмским активностима, иако је то основна делатност сваке институције - износи Звијер.

Анализа рада КЦ показала је да у овој установи диспаритет између новца који се улаже у програме и свих осталих трошкова премашује чак 80 одсто! Сами запослени признају да су свесни како се њихов центар од културне, претварио у социјалну установу, а цифрама то је илустровао програмски директор Владимир Ђурић.

- Било је периода када је КЦ за програме имао буџет од пет милиона, при чему смо успевали да зарадимо још толико кроз комерцијалне аранжмане. Новац смо "упумпавали" у друге садржаје и предњачили у богатству културне понуде у граду, што у поседње време није случај - предочава Ђурић.

Прочитајте још: Завичаји Павла Угринова

Локална самоуправа, наиме, баш као и осталим установама културе, КЦ је пре две године затворила рачун и централизовала његово пословање, оставила га без могућности да располаже приходима од улазница, трибина... Повремено КЦ добија по 200.000-400.000 динара, а за сваки појединачни програм мора да припреми уговор који се прво шаље на одобравање градским челницима...

Ово је послужило др Звјеру да закључи како бирократска процедура отежава планирање и реализацију програма КЦ. Али, кочи и комерцијализацију, излазак на тржиште. Па, зато, културни посленици КЦ углавном долазе на посао и чекају дан за исплату плате...

СРЕДЊОШКОЛЦИ КАДРОВИ У ОСАМ културних установа у Зрењанину запослено је око 300 радника, 220 на неодређено време. Занимљив је податак да скоро њих 40 одсто средњу школу, а већина ради на административним пословима. У расходима предњачи Народно позориште "Тоша Јовановић", које са три-четири премијере годишње добија из буџета скоро 100 милиона динара.

Коментари (1)

Ministarstvo kulture

28.01.2019. 17:22

Ima ih toliko zaposlenih da to treba otpustiti.Kako su radnike mogli da otpuštaju tako treba i ove neradnike.Sve to ide na budžet grdjana Srbije....Uglavnom zapošljavaju po partijskoj,kumovskoj liniji i to supruge doprostojećih,nije tu ni jedna sirotinja zaposlena.