ЖИТЕЉИ горњоресавског села Липовица - смештеног на тромеђи општина Деспотовац, Жагубица и Петровац на Млави - које је од центра локалне самоуправе удаљено више од двадесет километара, од давнина су у овом делу Србије словили за врсне произвођаче шљивовице.

И данас у овом селу готово да нема куће без малог породичног шљивика, али је све више оних који гаје и друге сорте воћа, на великом пространству, па је Липовица - после десетак година интензивног развоја - постала својеврсна оаза у којој домаћини, уместо грандиозних кућа и локала, подижу плантаже!

Прочитајте још: Холанђанка и Мексиканац у Липовици уче о Србији

На пространим падинама овог најразуђенијег села у деспотовачкој општини, са породичним кућама раштрканим по оближњим брежуљцима, удаљеним од центра насеља и до шест километара, на надморској висини око 450 метара, на сваком кораку се могу видети уређени воћњаци. Иако има и деценијама старих шљивика, доминирају нови засади ораха, дуња, малина, лешника, јабука, боровница...

И, већина данас најпознатијих воћара је стигла из дијаспоре, највише је повратника пензионера, а за подизање плантажа новац шаљу и они који се још налазе на привременом раду у иностранству. Притом, годинама ниоткуд није било помоћи, ни савета о томе како да у својој земљи троше гастарбајтерску уштеђевину, а онда је држава почела да даје субвенције. Истовремено је и удружења воћара и виноградара названо "Плава шљива", којем је данас на челу Саша Нешић, а формирање је иницирала група домаћина предвођена повратником из Швајцарске Слободаном Стојановићем, обезбедило извесну количину бесплатних садница.

- У Аустрији сам радио 37 година, а од 2014. сам у пензији, па сада имам плантажу шљива са 1.300 садница, засад кајсија од 700 стабала, 500 лешника и дуња на 40 ари - каже Радивоје Николић (73) који првокласном ракијом снадбева познате хотеле и ресторане, а вишак воћа у Барајеву, где је у индустријској зони подигао и хладњачу, прерађују његове ћерке Миланка и Милијада.

Радољуб и Олгица


Зоран Милосављевић је са оцем Љубишом, који се после готово три деценије вратио такође из Аустрије, каже да њихова плантажа ораха заузима читав хектар, а имају и 400 стабала шљиве, 300 садница лешника и 200 дуња.

Рекордери по величини засада воћа у Липовици су Живорад Зарић, који још ради у швајцарском Лугану, са плантажом ораха и вишања на десет хектара, односно укупно 3.200 садница, те отац и син Траиловићи - Љубинко и Драган, који имају пет хектара под малинама, два хектара јагода и 1.300 стабала шљива, а за заливање на вису Бељевара од 450 метара надморске висине су платили копање артеског бунара дубоког 144 метра.

Међу виђенијим воћарима су и Момчило Вучковић, Милан Живковић, Срђан Миливојевић, Никола Радосављевић, Радољуб Јовановић, Јовица и Никола Илић...

Момчило Вучковић / Радивоје Николић


ХЛАДЊАЧЕ

ДВЕ хладњаче подигнуте у Липовици су први објекти ове намене на територији Деспотовца, а капацитети Радољуба Стевановића (40 тона), те Драгана и Љубинка Траиловића - за чување стотину тона воћа и шумских плодова - могу да подмире и потребе суседних општина.