Сви ужаси окупације

С. БАБОВИЋ

понедељак, 19. 11. 2018. у 10:30

Сви ужаси окупације

Рањеници из Церске битке и медицинари у згради старе гимназије

Промовисана капитална монографија под насловом "Крушевац у великом рату". Драгоцено сведочанство о догађајима између новембра 1915. и октобра 1918.

АУСТРОУГАРСКА војска је, предвођена генералом Фон Балмицом, у ноћи између 6. и 7. новембра 1915. освојила Крушевац и из њега се повукла тек 15. октобра 1918. - када је град под Багдалом и дефинитивно ослобођен у Првом светском рату.

Осим ових историјских чињеница, мало се знало о животу Крушевљана током окупације, а сада је - хронолошки, уз досад неиспричане приче сведока и материјал из око 240 извора, те више од 200 досад невиђених фотографија - и то постало доступно широј јавности. Капитално дело под насловом "Крушевац у Великом рату" промовисано је на Дан примирја, у овдашњем Народном музеју.

Аутори монографије су Слободан Николић и Милош Стојадиновић, грађа је прикупљана и из приватних колекција Милутина Тасића, Славољуба Бојића и Љубе Димитријевића, а - после готово две деценије стрпљивих припрема - писање књиге је потрајало две године.

- Желели смо да, кад су већ фотографије избледеле, то не буде случај и са историјом - објашњава Николић.


Прочитајте још: ДАН ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВЦА: На споменику 69 имена јунака (ФОТО)


У Лазаревом граду је, када су непријатељи из правца Шанца почели да бомбардују град у који се - после првих славних битака у Великом рату - "слило" невероватних 50.000 избеглица, живело око 8.000 Крушевљана. Аустроугарски извештаји сведоче о заробљавању више од 3.000 људи, те о томе да су овде затекли и готово хиљаду и по рањеника о којима је, све до депортације 1916, у импровизованој болници-касарни остала да брине предводник шкотске хуманитарне мисије др Елси Инглис...

Ослобођење 1918.


- Током свих година окупације, у Крушевцу је владала репресија. Забрањивана је употреба ћирилице, а становништво је експлоатисано на најсуровије начине - објашњава коаутор монографије Милош Стојадиновић. - У обиљу материјала који су чинили заборављени новински и други ауторски текстови, сада смо објавили и насловну страну аустријског листа који о паду града речима извештава под насловом "Крушевац геномен" ("Крушевац је заузет"). Већ из тога се види колико је непријатељу, посебно са психолошке стране, било важно да освоји средњовековну престоницу Србије.

Стојадиновић и Николић - Фото С. Бабовић


КАРАЂОРЂЕВО ЗВОНО

МОНОГРАФИЈА доноси и причу о председнику Црвеног крста Србије др Марку Леку, који је био заробљен са шкотским медицинарима и, после спречавања рушења споменика косовским јунацима, одлази на школовање у Француску, Енглеску и Шкотску, где учествују у формирању првог српског рагби клуба.

Забележено је и страдање родољуба из Бруса у касарни 12. пука, а посебно је драматична прича о крађи звона са цркве Лазарице - првог изливеног у ослобођеној Србији. Лични дар вожда Карађорђа из 1812. је у међувремену спасен и враћен у Лазареву цркву.

Окупатор у центру Крушевца - Фото Монографија


МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

НАЈВЕЋЕ културно благо у Срба из 12. века - Мирослављево јеванђеље - у Крушевац је допремљено током октобра 1915, заједно са другом важном државном архивом.

У граду су већ били смештени Касациони и Апелациони суд, Главна контрола, Народна банка са трезором, а професор Женске школе, касније министар, државни саветник и библиотекар Добросав Ружић је од краља Петра сазнао да је у једном сандуку "никад отварана важна артија". У страху да се непријатељ не докопа тог материјала, он је отворио сандук, пронашао реликвију и предао је престолонаследнику Александру Карађорђевићу, па је Јеванђеље све време пратило нашу војску и народ током албанске голготе, те боравка на Крфу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)