ВЕЛИКА је мука притисла паоре у шабачком крају. Уместо пуног рода који је после пет година требало да им донесе берићет, већ шест лета су им најбоље њиве "заробљене" јаловим плантажама чија годишња обрада кошта око хиљаду евра. А, посао је требало да буде извозно оријентисан и - профирабилан.

Подсетимо, посредством Дирекције за пољопривреду у Шапцу, трешње су засађене на око 200 хектара, што је око 160.000 садница. Локална самоуправа је, штавише, у оквиру пројекта који је рекламирала под слоганом "хит у Мачви" најављивала и изградњу центра за паковање и дораду воћа, те кванташке пијаце која би била главно откупно место...

- Људи су рачунали на већу зараду па су радо узимали саднице, али рода готово да и нема, баш како ни уговореног и организованог откупа. Уговором је прецизирано да преузети садни материјал, по цени од 3,74 евра за трешњу, треба платити од пуног рода, а ми немамо шта да уберемо - каже Раденко Гојковић из овдашњег села Цуљковић, у којем је петнаестак озбиљних газдинстава формирало плантаже на укупно десет хектара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Град и поплаве обрали летину

Садња је почела 2011. и трајала је две године, а када је требало да трешње буду у пуном роду, појавио се проблем. С пролећа процветају, онда цват опадне, али рода готово да уопште нема.

- Имам око хектар плантаже, њиве су заузете и не знамо шта да радимо. Ни да крчимо воћњаке, ни да плаћамо саднице - каже осамнаестогодишњи домаћин и студент београдског ФПН Никола Савић.

И, док воћари локалну Дирекцију за пољопривреду оптужују да није набавила квалитетан садни материјал, а поједини верују и у то да је подлога за воћњак неодговарајућа - јер многа стабла не само што не дају род, већ су веома подложна болестима, или су се у међувремену осушила - чују се и примедбе друге стране.

- Чули смо да у Дирекцији тврде да нисмо добро одржавали воћњаке, а ја знам да је велика већина домаћина примењивала пуне агротехничке мере управо зато што смо очекивали зараду - каже Драган Товитовић који на 30 ари има 180 стабала.

ОДМОР

У ШАБАЧКОЈ Дирекцији за пољопривреду није било саговорника јер је начелник на годишњем одмору. Поручили су, ипак, да ће - одмах по његовом повратку - стручњаци на терену утврдити стање трешања и пронаћи механизме за превазилажење проблема.

ИСХИТРЕНА КАМПАЊА

ВОЋАРИ сматрају да је Дирекција за пољопривреду затајила јер стучњаци пре садње нису утврдили да ли је на овом терену уопште могуће плантажно гајити трешње. У пројекат се, сматрају, ушло исхитрено и без гаранције, а стручњаци су им помагали само током прве две сезоне. Потом су били препуштени сами себи...